KULTURA

 

 

   Izložba „Tokio 2020 – Trenuci za pamćenje” otvorena je u Novom Sadu. Od danas pa do kraja održavanja Olimpijskih igara u Parizu, Novosađani će moći na panoima u Ulici kralja Aleksandra da pogledaju zanimljivu izložbu fotografija Ivice Veselinova, dugogodišnjeg saradnika Olimpijskog komiteta Srbije. Izložbu su otvorili gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić, potpredsednica Olimpijskog komiteta Srbije Milica Đuričić i predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja Frančesko Maši, uz prisustvo naših veterana olimpijaca Zorana Pančića, Vase Mijića i Tadije Kačara.

.

-Novi Sad je grad sporta, ali i grad koji se zalaže za vrednosti koje nemaju cenu, odnosno vrednosti koje nadilaze materijalno i podstiču nas da budemo humani, da budemo ljudi velikog srca i širokog pogleda na društvo i svoje bližnje. Fotografije na izvanredan način pokazuju koliko je izazova na putu postizanja vrhunskih ciljeva, koliko je veliko i važno da svi uvek damo sve od sebe. Kako ovi sportisti na svojim terenima, tako i svi mi u svakodnevnom životu.

Sport nas inspiriše na podvig, na fer plej, na timski duh i zato Novi Sad ulaže u sport i poštuje sportiste. Trudimo se da maksimalno ulažemo u uslove za treniranje, da nagradimo dobre rezultate, ali i da utičemo na mlade da krenu tim putem u životu – istakao je gradonačelnik Đurić.

 

Na Olimpijskim igrama u Tokiju, Srbiju je predstavljalo 87 sportista u 16 olimpijskih sportova. Olimpijski tim Srbije osvojio je ukupno 9 medalja i to 3 zlatne, 1 srebrnu i 5 bronzanih, što je najveći broj osvojenih medalja otkako naša zemlja nastupa samostalno kao Srbija.

 

-Sport je nepredvidiv, od četvrtog mesta lako može da se dođe i do poslednjeg, zato su veoma bitni timski duh i dobra saradnja među takmičarima. Zahvalna sam državi Srbiji na ulaganju u sport, kao i u mlade nade na kojima svet ostaje – naglasila je potpredsednica Olimpijskog komiteta Srbije Milica Đuričić.

 

Izložba je upriličena u susret Olimpijskim igrama koje će biti održane od 26. jula do 11. avgusta 2024. godine u Parizu.

 

-Izložba fotografija iz Tokija je prilika da se na slikovit način podsetimo prethodnih Igara, trenutaka radosti, tuge, druženja, podrške, ponosa i slavlja. Pariz kao Grad kulture inspirisao nas je da organizujemo ovu divnu izložbu, a našim predstavnicima želimo da nadmaše rezultate postignute u Tokiju – rekla je član IO DDOR osiguranja Tatjana Rakočević.

 

   Predavanje U borbi za Devisov pehar: tenis i vizuelna kultura međuratne epohe
Prof. dr Simona Čupić, istoričarka umetnosti
11. jul u 21.00 sat

Kroz predavanje o tenisu, kao jednom od najstarijih i najatraktivnijih sportova i vizuelnoj kulturi međuratne epohe, publika će imati priliku da se sa prof. dr Simonom Čupić podseti dolaska Anrija Košea – u to vreme najboljeg tenisera sveta – u Beograd 1929. godine, dok se iščekuje odlazak Novaka Đokovića u Pariz. Biće reči i o borbi za „Devisov pehar“ reprezentacije Kraljevine Jugoslavije, o tome koji je slikar bio najbolji teniser, kao i gde je mesto sporta u umetnosti međuratne epohe.

 

 

Izložba
Svesno napuštanje realnosti: Sava Sekulić i Ilija Bosilj
prateći program

Kustosko vođenje kroz izložbu
Vladimir Kokoruš, kustos Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini
petak, 12. jul u 19.00 sati

Izložba Svesno napuštanje realnosti: Ilija Bosilj i Sava Sekulić predstavlja oko 70 radova ova dva umetnika iz različitih muzejskih kolekcija, a prate je i dva dokumentarna filma. Ilija Bašičević Bosilj (1895–1972) je jedan od međunarodno najpriznatijih autora nekonvencionalne umetnosti. Njegovi radovi su još za njegova života obišli galerije i muzeje gotovo svih većih gradova Zapadne Evrope, zatim i Ameriku, Kinu i Japan, svuda izazvavši jednoglasan utisak da se radi o autentičnoj umetnosti, kojoj se ne može pronaći ništa slično. Drugi umetnik kojeg će publika moći da upozna, Sava Sekulić (1902–1989), takođe dobija međunarodno priznanje dosta rano, a o njegovoj umetnosti za života izuzetno pozitivno se izjašnjavaju Mića Popović i Leonid Šejka. Savina pozicija u društvu kao i njegov specifičan stil čine ga čistim primerom art brut umetnosti. Od nedavno, Savu Sekulića zastupa prestižna Galerija Majkl Has iz Berlina, a 2021. godine posvetila mu je samostalnu izložbu pod nazivom Von Sava zu Sava: Sava Sekulić. Ovog petka, publika će imati priliku da sazna nešto više o Savinom i Ilijinom stvaralaštvu i životu od Vladimia Kokoruša, kustosa Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini.

    Izložba umetničkih dela iz kolekcije Galerije SKC Kragujevac „THE GAME” biće otvorena u utorak, 9. jula u 19 časova u Velikoj galeriji SKCNS-a, koji se nalazi u Ulici Vladimira Perića Valtera 5.

Kustos izložbe je Ivan Arsenijević, urednik likovnog programa SKC Kragujevac, a umetnička dela biće postavljena i u Velikoj i u Maloj galeriji SKCNS-a. Postavka će moći da se pogleda do 31. jula svakog radnog dana od 10 do 15 časova. Oni koji žele da je posete van navedenog termina dobrodošli su, uz prethodnu najavu koju treba da pošalju dan ranije putem imejl adrese skcnsart@gmail.com. Ulaz je besplatan.

“Za ovu izložbu izabrani su radovi pedeset i tri umetnika i umetnica, (što zapravo, predstavlja najsveobuhvatnije predstavljanje kolekcije Galerije SKC u nekim izlagačkim prostorima), čija je aktivnost značajna i prepoznata na našoj kao i međunarodnoj sceni, i čije radove kao i na prethodnim izložbama možemo posmatrati u spoju koji karakteriše raznolikost tema o kojima promišljaju i medijska različitost.”
Ivan Arsenijević, urednik likovnog programa SKC Kragujevac

 

 

    Predavanje O čemu govorimo kada govorimo o sportu

Prof. dr Vladimir Gvozden, istoričar književnosti

4. jul u 21.00 sat

 

Reč sport označava razonodu i odmor, ali je vremenom je počela sve više da podrazumeva takmičenje u fizičkim aktivnostima. No, onda su poslednjih decenija oko tih takmičenja nastali osobeni oblici kulture i ekonomije, pa su se granice imenice sport danas proširile više nego ikad. Ovo predavanje, čiji je naslov inspirisan Murakamijevom knjigom O čemu govorimo kada govorimo trčanju, pokušaće da osvetli kakvo je mesto sporta u kulturi i umetnosti, naročito književnosti, s ciljem da oblikuje i osvesti naše prestave o bitnim fenomenima današnjice kao što su kultura tela, kompeticija, rekreacija, fitnes.

   Projekcija pozorišne predstave „Dear England“ održaće se 8. jula u 19 časova u SKCNS-u, koji se nalazi u Ulici Vladimira Perića Valtera 5. Događaj zajednički organizuju Studentski kulturni centar Novi Sad i Ambasada Ujedinjenog kraljevstva u Beogradu, u partnerstvu sa londonskim Narodnim pozorištem. Ulaz na projekciju je besplatan.

„Dear England“ je predstava o fudbalskom menadžeru Engleske Geretu Sautgejtu, pritiscima elitnog sporta, ulozi nacionalnog muškog fudbalskog tima u nacionalnom biću, o odnosu nacije i igre. Predstava istražuje kako je Sautgejt pomogao da se promeni poimanje muškosti u timu Engleske, a premijerno je izvedena u junu 2023. godine u Narodnom pozorištu u Londonu.

Nastala je prema scenariju Džejmsa Grejema, u režiji Ruperta Gulda, sa Džozefom Fajnsom u glavnoj ulozi.

Naslov predstave potiče iz otvorenog pisma koje je Sautgejt napisao engleskim navijačima 2021. tokom pandemije koronavirusa. Predstava je 2024. osvojila nagradu „Lorens Olivije“ za najbolju novu predstavu.

   27. jun – 29. avgust 2024. godine, Trg galerija, Novi Sad

   Ponete olimpijskim duhom duhom, institucije na Trgu galerija će u periodu od juna do avgusta biti u znaku (fis)kulture, spajajući umetnost i sport. Još od antičkih vremena, sportisti su imali posebno mesto u likovnim umetnostima, inspirišući Fidiju, Mirona i Polikleta za najpoznatija skulptorska dela, a inspiracija sportom prisutna je kod umetnika sve do danas.
Družeći se sa sugrađanima više od jedne decenije, program manifestacije Leto na Trgu galerija prilagođavao se aktuelnim temama i interesovanjima među publikom, doprinoseći da trg na kome se nalaze tri novosadske galerije postane značajni centar kulture u Novom Sadu. Letu na Trgu galerija je do prethodne godine prisustvovalo preko 22 000 posetilaca, što ovu manifestaciju čini nezaobilaznim kulturnim događajem tokom letnjih meseci. Program obuhvata likovnu, muzičku, scensku i filmsku umetnost i na zanimljiv način pruža nova saznanja posetiocima u prijatnom letnjem ambijentu galerijskih vrtova. Ove godine, kroz različita predavanja, putopise, filmske i muzičke ovečeri izlazimo van granica i upoznajemo se sa istorijom olimpijskih igara i njihovim uticajem na umetnost i kulturu.
Novinu ovogodišnje manifestacije predstavlja postavka izložbe originalnih plakata i autentičnih foto albuma sa pojedinih olimpijskih igara iz kolekcije Muzeja Vojvodine koju će publika moći da vidi u drugoj polovini avgusta meseca u Galeriji likovne umetnosti poklon zbirci Rajka Mamuzića.
Kao i svakog leta, od juna do avgusta, zajedno ćemo uživati u raznovrsnim programima koji realizuju Galerija Matice srpske, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog i Galerija likovne umetnosti poklon zbirke Rajka Mamuzića na Trgu galerija i u Parku skulptura, dok uzbudljivo iščekujemo olimpijske medalje za naše najbolje sportiste koji će predstavljati Srbiju na ovogodišnjim OI u Parizu.
Posetite programe manifestacije svakog četvrtka u 21.00 sat od 27. juna do 29. avgusta. Ulaz na sve programe je besplatan.
Realizaciju manifestacije Leto na Trgu galerija 2024. omogućili su Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicima i Uprava za kulturu Grada Novog Sada.
PROGRAM
27. juna u 21.00 sat
Svečano otvaranje manifestacije
Koncert „Muzejskog olimpijskog tima“
Na otvaranju ovogodišnje manifestacije publika će imati prilike da uživa u hitovima koji su izvedeni na nekim otvaranjima Olimpijskih igara, koje će pored svog redovnog repertoara izvesti članovi akustičnog ansambla KLO klo koji ove godine zajedno sa organizatorima manifestacije čine muzejsko-muzički olimpijski tim. Na čelu, kao i uvek, biće vokal Vanja Manić-Matić, dok će ostatak tima činiti: Lazar Novkov, harmonika, Ervin Malina, kontrabas, Predrag Đurić, gitara, Milan Jančurić, klarineti saksofon i Ištvan Čik, perkusije.
4. jul u 21.00 sat
Predavanje O čemu govorimo kada govorimo o sportu
Prof. dr Vladimir Gvozden, istoričar književnosti
Reč sport označava razonodu i odmor, ali je vremenom je počela sve više da podrazumeva takmičenje u fizičkim aktivnostima. No, onda su poslednjih decenija oko tih takmičenja nastali osobeni oblici kulture i ekonomije, pa su se granice imenice sport danas proširile više nego ikad. Ovo predavanje, čiji je naslov inspirisan Murakamijevom knjigom O čemu govorimo kada govorimo trčanju, pokušaće da osvetli kakvo je mesto sporta u kulturi i umetnosti, naročito književnosti, s ciljem da oblikuje i osvesti naše prestave o bitnim fenomenima današnjice kao što su kultura tela, kompeticija, rekreacija, fitnes.
11. jul u 21.00 sat
Predavanje U borbi za Devisov pehar: tenis i vizuelna kultura međuratne epohe
Prof. dr Simona Čupić, istoričarka književnosti
Biće ovo prilika da se sa prof. dr Simonom Čupić podsetimo dolaska Anrija Košea – u to vreme najboljeg tenisera sveta – u Beograd 1929. godine, dok iščekujemo dolazak Novaka Đokovića u Pariz. Razgovaraćemo o borbi za „Devisov pehar“ reprezentacije Kraljevine Jugoslavije, o tome koji je slikar bio najbolji teniser, kao i gde je mesto sporta u umetnosti međuratne epohe.

 

SVESNO NAPUŠTANJE REALNOSTI
ILIJA BOSILJ I SAVA SEKULIĆ
14. jun – 1. septembar 2024. godine
Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, Novi Sad

   U okviru saradnje Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini i Galerije Matice srpske biće otvorene dve izložbe Svesno napuštanje realnosti: Ilija Bosilj i Sava Sekulić u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu i Pomorišac – Vasa Pomorišac u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini.
Izložba Svesno napuštanje realnosti: Ilija Bosilj i Sava Sekulić biće svečano otvorena u petak, 14. juna u 20.00 sati u Galeriji Matice srpske. Na otvaranju prisutnima će se obratiti dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske, dr Ivana Bašičević Antić, direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, Fabio Čei, predsednik Fondacije Busolera Branka, Nj. E. gospodin Luka Gori, ambasador Italije u Republici Srbiji, dok će izložbu otvoriti Maja Gojković, predsednica Pokrajinske vlade Vojvodine.
Na poziv muzeja Kaza del art brut (Casa dell’Art Brut) iz Mairana di Kasteđa u Italiji, u junu prošle godine Muzej marginalne i naivne umetnosti iz Jagodine predstavio je italijanskoj javnosti izložbu Svesno napuštanje realnosti: Ilija Bosilj i Sava Sekulić koja je privukla veliku pažnju publike. Koncept izložbe rezultat je dve prethodne izložbe koje je MNMU predstavio u prostoru Kulturnog centra Srbije u Parizu: Moć vizije (2021) i Svet po Iliji (2022).
Izložba Svesno napuštanje realnosti: Ilija Bosilj i Sava Sekulić predstavlja 67 radova ova dva umetnika iz različitih muzejskih kolekcija, a prate je i dva dokumentarna filma: film o Iliji Bosilju delo je reditelja Žike Mitrovića nastalo u produkciji Centarfilma, dok film o Savi Sekuliću potpisuje Slobodan Pešić i nudi i segmente razgovora sa samim umetnikom. Izložbu dopunjuje dokumentacija među kojom je i pismo Žana Dibifea o Ilijinoj umetnosti nastalo kada ga je Dibife uvrstio u svoju kolekciju (koja danas čini Collection dell’Art Brut u Lozani). S obzirom na značaj umetničkih opusa koji su izloženi, jer se radi o dva međunarodno najpriznatija autora iz domena sirove umetnosti, ali i o opusima koji se od samog nastanka kreću na graničnom području savremene i art brut umetnosti, izložba ima i određen teorijsko umetnički aspekat koji doprinosi njenom značaju.
Ilija Bašičević Bosilj (1895–1972) je jedan od međunarodno najpriznatijih autora nekonvencionalne umetnosti. Njegovi radovi su još za njegova života obišli galerije i muzeje gotovo svih većih gradova Zapadne Evrope, zatim i Ameriku, Kinu i Japan, svuda izazvavši jednoglasan utisak da se radi o autentičnoj umetnosti, kojoj se ne može pronaći ništa slično.
Dva istaknuta akademika člana Srpske akademije nauka i umetnosti, Dejan Medaković i Vojislav Đurić, svoj stav o visokoj vrednosti opusa Ilije Bosilja aktivno su zastupali za života. Profesor Medaković je Iliju smatrao jednim od deset najznačajnijih srpskih slikara, a Vojislav Đurić je stručno obradio njegovu umetnost.
Pored Centra Žorž Pompidu u Parizu, MSU u Beogradu, muzeja Museum of Everything u Londonu, MSUV u Novom Sadu, Ilijini radovi se nalaze u prestižnim privatnim kolekcijama poput kolekcija Maks Bila i Karla Pontija. Nakon samostalne izložbe u Njujorku u Galeriji Sent Etjen 2006. godine, ređaju se Ilijine izložbe među kojima i ona na kojoj je prikazan zajedno sa Pol Kleom, Kandinskim i Pikasom.
Drugi umetnik kojeg će publika moći da upozna, Sava Sekulić (1902–1989), takođe dobija međunarodno priznanje dosta rano, a o njegovoj umetnosti za života izuzetno pozitivno se izjašnjavaju Mića Popović i Leonid Šejka. Savina pozicija u društvu kao i njegov specifičan stil čine ga čistim primerom art brut umetnosti. Od nedavno, Savu Sekulića zastupa prestižna Galerija Majkl Has iz Berlina, a 2021. godine posvetila mu je samostalnu izložbu pod nazivom Von Sava zu Sava: Sava Sekulić.
Teme oba izložena opusa su globalne, vezane za opšta pitanja postojanja čoveka, života i smrti, porodice i religije, i stoga su njihove slike razumljive svuda u svetu. Oba autora, i Sava i Ilija, u svojim opusima stvaraju nove svetove, a kroz vizuelnu umetnost izražavaju misli filozofske prirode brišući skoro potpuno svoj unutrašnji, duševni život kao izvor inspiracije. Njihove slike ilustruju slobodu izražavanja očiglednu u ikonografiji ovih slika, autentičan vizuelni izraz kao i filozofsku dimenziju pitanja i odgovora koje te slike adresiraju.
Izložbu prati trojezični katalog (srpski, italijanski i engleski jezik) sa tekstovima autorke izložbe dr Ivane Bašičević Antić, Barbare Safarove, Jerka Denegrija, Žana Dibifea i Ivane Jovanović. Kustoskinja izložbe je msr Mirjana Brmbota, muzejska savetnica Galerije Matice srpske.
Realizaciju izložbe Svesno napuštanje realnosti: Ilija Bosilj i Sava Sekulić omogućilo je Ministarstvo kulture Republike Srbije. Pokrovitelj izložbe je DDOR osiguranje Novi Sad.

   Izložba
SPORT U UMETNOSTI. UMETNOST SPORTA
Kulturni centar Srbije, Pariz, Francuska
20. jun – 20. jul 2024. godine

Olimpijske igre su još od antičkih vremena uticale na društvena zbivanja i trajno se utkale u kulturu evropskog kontinenta. One su zaustavljale ratove i postavljale sportska nadmetanja ispred oružja, nauke i trgovine. Takmičari sportskog duha bili su i ostali primer ljudi plemenitih vrlina i najvećih humanih vrednosti, spojivši u sebi harmoniju telesnih i umnih veština. Umetnost je takve vrednosti uvažavala, pratila i učinila ih trajnim kroz brojne uzorne predstave antičkih sportista u duhu čuvene latinske izreke Mens sana in corpore sano. Ovogodišnje održavanje Olimpijskih igara u Parizu, gradu umetnosti, podstaklo nas je da u kolekcijama srpskih muzeja tragamo za umetničkim delima i muzejskim predmetima sa predstavama sporta i sportskih aktivnosti, kao i da kroz odabrane muzejske predmete prikažemo jedan mogući pogled na sportsko-umetnički identitet srpskog naroda.
Svečano otvaranje izložbe Sport u umetnosti. Umetnost sporta biće priređeno u četvrtak, 20. juna u 19.30 sati u Kulturnom centru Srbije u Parizu, a prisutnima će se obratiti Natali Beljanski, direktorka Kulturnog centra Srbije, dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske, Maja Gojković, predsednica Pokrajinske vlade Vojvodine i Nikola Selaković, ministar kulture Republike Srbije.
Izložba Sport u umetnosti. Umetnost sporta broji 44 umetnička dela i predmeta nastalih u periodu od 1858. do 2018. godine. U Kulturnom centru Srbije biće predstavljena odabrana dela iz kolekcije Galerije Matice srpske, Muzeja savremene umjetnosti Republike Srpske, Muzeja Jugoslavije, Galerije slika „Sava Šumanovićˮ u Šidu, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Galerije Srpske akademije nauka i umetnosti i Kuće Legata u Beogradu. Odabrane radove potpisuju umetnici Sava Šumanović, Ivan Radović, Petar Dobrović, Ivan Tabaković, Steva Todorović, Petar Omčikus, Dušan Todorović, Bojan Bem, Uroš Đurić i Tomislav Peternek, ali i Henri Mur, Endi Vorhol, Saj Tvombli, Mikelanđelo Pistoleto, Gotfrid Helnvajn i Džejms Rozenkvist. Takođe, pariska publika će imati priliku da vidi i sportske rekvizite, medalje i fotografije iz kolekcije Muzeja Jugoslavije i umetničke fotografije iz Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, koji svedoče o učešću srpskih i jugoslovenskih sportista na pređašnjim Olimpijskim igrama i o organizaciji najvećih sportskih manifestacija u ondašnjoj državi.
Na izložbi će putem novih modernih tehnologija biti predstavljena i najstarija predstava sporta na čuvenoj slici Prvo srpsko gimnastičko društvo iz 1858. godine slikara Stevana Todorovića iz kolekcije Narodnog muzeja Srbije.
„Nema sumnje da je kao fenomen modernosti tokom dvadesetog veka sport fascinirao brojne stvaraoce. Sport je istovremeno uspeo da se izdigne iznad puke „tematske“ preokupacije umetnika. Sport u umetnosti trasirao je put ka umetnosti sporta. Ili je možda bilo obrnuto? Upravo o ovoj dijalektici svedočiće posetioci izložbe u Parizu, a Kulturni centar Srbije biće obavezna stanica između dva sportska događaja. Jer, u Parizu se ne može bez umetnosti, čak i kada se čini da će joj sport „oduzeti“ prvo mesto.“ – iz recenzije prof. dr Dijane Metlić, istoričarke umetnosti.
Pripremom ove izložbe oformljena je „muzejska reprezentacijaˮ koja, kroz jedinstven odabir umetničkih dela i muzejskih predmeta, na Olimpijskim igrama u Parizu nastupa u disciplini umetnost sa temom sporta u srpskim muzejskim kolekcijama i ukazuje na važnost kulturne diplomatije.
Realizacija izložbe je rezultat saradnje između Galerije Matice srpske, Muzeja Jugoslavije, Muzeja savremene umjetnosti Republike Srpke i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Izložbu Sport u umetnosti. Umetnost sporta prati srpsko-francuski istoimeni katalog sa uvodnim tekstom dr Tijane Palkovljević Bugarski, upravnice Galerije Matice srpske i mr Nede Knežević, direktorke Muzeja Jugoslavije, koje su ujedno i koordinatorke projekta. Autorske tekstove potpisuju prof. dr Simona Čupić, istoričarka umetnosti i prof. dr Sarita Vujković, direktorka Muzeja savremene umjetnosti Republike Srpske, koje su autorke izložbe. Stručni saradnici na realizaaciji izložbe su msr Nikola Ivanović, kustos Galerije Matice srpske i Radovan Cukić, viši kustos Muzeja Jugoslavije.
Ministarstvo kulture Republike Srbije omogućilo je realizaciju kataloga i izložbe, a podršku je pružio Francuski institut u Srbiji.

 

Predstava “Pege u srcu”, nastala po dramskom tekstu Moše Berahe, u režiji Milorada Milinkovića biće izvedena 20. juna od 20 časova u SKCNS-u, koji se nalazi u Ulici Vladimira Perića Valtera 5.
Ulaznice, po ceni od 800 dinara, mogu da se kupe na biletarnici SKCNS-a, svakog dana od 9 do 19 časova.
Pisac dramskog teksta Moše Beraha, je pozorišni reditelj jevrejskog porekla, koji je svoju karijeru počeo pre Drugog svetskog rata. Ovo, jedino Berahino sačuvano delo, prati logoraše u Osenbriku, logoru u kojem se i on nalazio tokom rata. Kroz ovo delo se problematizuju fašizam i antisemitizam putem svedočanstava zarobljenika smeštenih u oficirskom logoru u nacističkoj Nemačkoj.
Centar dramske radnje je predratna sudbina dvoje mladih ljudi, koje je rat razdvojio. Drama „Pege u srcu“ je i ljubavna priča koja nas vraća u jedno vreme koje je manje cinično od današnjeg, među ljude drugačijeg kova i morala u odnosu na današnji.
Glumački par su Anđela Pećinar i Aljoša Đidić. Pored njih u predstavi igraju Ivan Đurić, Nenad Pećinar, Aleksandar Gajin i Miroslav Fabri. Asistent režije je Slobodan Branković, a autor muzike Roni Beraha, unuk pisca dramskog teksta. Za kostimografiju je zadužena Marina Sremac, za koreografiju Ana Nauparac Despotović, a za scenografiju Željko Piškorić i Mladen Stojanović. Dizajn svetla uradio je Nikola Marinkov.
Predstava je nastala u produkciji Studentskog kulturnog centra Novi Sad, uz podršku Fondacije “Novi Sad – Evropska prestonica kulture”, Ministarstva kulture i informisanja i Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada.

Foto Lea Bodor