KULTURA

Izložba posvećena umetničkim delima istaknutog novosadskog slikara Milana Ćirlića
koji je svoj umetnički pečat ostavio tokom šeste i sedme decenije 20. veka, otvorena je danas
u Kulturnoj stanici „Barka”. U okviru izložbe pod nazivom „Nasleđe zaboravljenih, Milan
Ćirlić” prezentovano je stvaralaštvo autora, u autentičnom i neviđenom obliku i
originalna dela u stanju u kojem su pronađena, često oštećenim ramovima, pored
restauriranih radova, čime se vizuelno dočarava proces od spašavanja do restauracije.
Izložbu je otvorila članica Gradskog veća za obrazovanje Dina Vučinić i tom prilikom se
zahvalila kolekcionarima Jovanu Mandiću i dr Iliji Grujiću koji su inicirali taj
kulturni događaj.
– Ova izložba je nastala tako što su snage udružili privatni kolekcionari, Mesna zajednica,
Udruženje građana „Moj grad Novi Sad”, Muzej grada i KCNS, a sve pod okriljem Gradske uprave
za kulturu. Današnjom izložbom nastavljamo promociju kolekcionarstva koje doprinosi
očuvanju umetničkih i duhovnih vrednosti naše zemlje i Novog Sada. Daćemo punu podršku
Mreži kulturnih stanica da nastavi da upoznaje javnost sa nepravedno zaboravljenim
novosadskim slikarima na ovaj način. I za te naredne izložbe koje su planirane, naziv će ostati
„Nasleđe zaboravljenih”, a dodavaće se ime slikara čija dela će biti prezentovana. Nažalost,
slikarski opus Milana Ćirlića nije toliko poznat Novosađanima, iako je svojim radom
zaslužio da se za njegovo ime i delo zna – izjavila je Dina Vučinić i pozvala Novosađane da, u
naredne dve nedelje, posete Kulturnu stanicu „Barka” i uživaju u izložbi.
Prisutnima se pored gradonačelnika, obratio i likovni kritičar Sava Stepanov koji je
pričao o tajnovitom svetu umetnika i kolekcionara, a nastupio je i dečiji tamburaški
ansambl „Sićani slavuji”.

Član Gradskog veća za kulturu Dalibor Rožić prisustvovao je Godišnjoj skupštini Srpske akademije nauka i umetnosti koja je održana u Ogranku SANU u Novom Sadu. Skupštini su pored brojnih uglednih akademika i predsednika Ogranka SANU u Novom Sadu prof. dr Stevana Pilipovića, prisustvovali i predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti prof. dr Zoran Knežević, kao i pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević.

– Grad Novi Sad je ponosan što može da se pohvali da je epicentar umetničke i naučne misli, ne samo u Srbiji, nego i u regionu. Ovo su koordinate zacrtane još u vremenu kada se Novi Sad gradio kao Srpska Atina i to je nešto svi vi, ovde okupljeni, svakodnevno opravdavate i što je u svim vašim delatnostima imperativ. Svakako da jedno društvo koje pledira da bude otvoreno, građansko i demokratsko zavisi od slobodnih i nezavisnih pokretača kritičke misli i ozbiljnog intelektualnog i društvenog dijaloga. U istom smislu, mišljenje akademika ima najsnažniji emancipatorski potencijal za jedno društvo, ono je njegovo mirno kormilo u svetu društvenih transformacija koje zapljuskuju zlokobni talasi svetskih kriza. Svim članovima Novosadskog ogranka Srpske akademije nauka i umetnosti želim da ova godina bude uspešna i okarakterisana porastom naučnih i umetničkih aktivnosti u svim oblastima vašeg delovanja – rekao je Rožić.

Domaćin skupa, akademik prof. dr Stevan Pilipović istakao je da je Ogranak SANU tokom prethodne godine imao veoma uspešne izložbe u Galeriji Ogranka, kao i 50 vrlo posećenih i kvalitetnih predavanja na Tribini, a da je na jednom od predavanja ugostio i dobitnika Nobelove nagrade Danijela Šehtmana.

– Naš stručno-naučni život je veoma razvijen i vrlo je važna promocija naših aktivnosti u javnosti, jer njima doprinosimo našem Gradu Novom Sadu i Srbiji u celini – naglasio je akademik Pilipović.

Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti prof. dr Zoran Knežević rekao je da se Ogranak SANU u Novom Sadu trenutno nalazi u fazi izbora za nove dopisne, inostrane i redovne članove i da je on jedan od stubova, kako po strukturi i brojnosti svog članstva, tako i po brojnim aktivnostima koje promovišu i afirmišu SANU u ovom delu Srbije.

Pokrajinski sekretar Milošević je istakao da je na kraju mandata Pokrajinske vlade zadovoljstvo doći tamo gde je započeta transformacija, ne samo ovog prostora, nego i cele Srbije.

-Sve to je bilo mnogo lakše, zahvaljujući pre svega našim vrednim akademicima, jer intelektualizacija Srbije nije samo jedan politički projekat, nego jedan veliki ekonomski i kulturni projekat koji govori da imamo potencijale da sami upravljamo svojom sudbinom – zaključio je sekretar Milošević.

Prateći program izložbe
INSPIRISANI FRANCUSKOM
Galerija Matice srpske
petak, 19. april u 19.00 sati

Kustosko vođenje kroz izložbu
Goran Vujkov, muzejski edukator

Upravo zbog činjenice da je Pariz u 20. veku postao svetski umetnički centar i srpska likovna umetnost je vezana za Parisku likovnu školu. Zahvaljujući tome, mnogi srpski slikari su imali priliku da se obrazuju i borave u glavnom gradu Francuske i neosporno je da je uticao na njih i njihova umetnička stvaralaštva. O inspiracijama, uticajima, uzorima i prijateljstvu sa Francuskom govore upravo dela na ovoj izložbi.

Šta je Pariz značio srpskim umetnicima, na koji način je uticao na njih i kako su nastajala mnoga dela srpske umetnosti na početku 20. veka? Ovo su samo neka od pitanja na koja će se muzejski edukator Goran Vujkov osvrnuti.