KULTURA

   Izložba
SPORT U UMETNOSTI. UMETNOST SPORTA
Kulturni centar Srbije, Pariz, Francuska
20. jun – 20. jul 2024. godine

Olimpijske igre su još od antičkih vremena uticale na društvena zbivanja i trajno se utkale u kulturu evropskog kontinenta. One su zaustavljale ratove i postavljale sportska nadmetanja ispred oružja, nauke i trgovine. Takmičari sportskog duha bili su i ostali primer ljudi plemenitih vrlina i najvećih humanih vrednosti, spojivši u sebi harmoniju telesnih i umnih veština. Umetnost je takve vrednosti uvažavala, pratila i učinila ih trajnim kroz brojne uzorne predstave antičkih sportista u duhu čuvene latinske izreke Mens sana in corpore sano. Ovogodišnje održavanje Olimpijskih igara u Parizu, gradu umetnosti, podstaklo nas je da u kolekcijama srpskih muzeja tragamo za umetničkim delima i muzejskim predmetima sa predstavama sporta i sportskih aktivnosti, kao i da kroz odabrane muzejske predmete prikažemo jedan mogući pogled na sportsko-umetnički identitet srpskog naroda.
Svečano otvaranje izložbe Sport u umetnosti. Umetnost sporta biće priređeno u četvrtak, 20. juna u 19.30 sati u Kulturnom centru Srbije u Parizu, a prisutnima će se obratiti Natali Beljanski, direktorka Kulturnog centra Srbije, dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske, Maja Gojković, predsednica Pokrajinske vlade Vojvodine i Nikola Selaković, ministar kulture Republike Srbije.
Izložba Sport u umetnosti. Umetnost sporta broji 44 umetnička dela i predmeta nastalih u periodu od 1858. do 2018. godine. U Kulturnom centru Srbije biće predstavljena odabrana dela iz kolekcije Galerije Matice srpske, Muzeja savremene umjetnosti Republike Srpske, Muzeja Jugoslavije, Galerije slika „Sava Šumanovićˮ u Šidu, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Galerije Srpske akademije nauka i umetnosti i Kuće Legata u Beogradu. Odabrane radove potpisuju umetnici Sava Šumanović, Ivan Radović, Petar Dobrović, Ivan Tabaković, Steva Todorović, Petar Omčikus, Dušan Todorović, Bojan Bem, Uroš Đurić i Tomislav Peternek, ali i Henri Mur, Endi Vorhol, Saj Tvombli, Mikelanđelo Pistoleto, Gotfrid Helnvajn i Džejms Rozenkvist. Takođe, pariska publika će imati priliku da vidi i sportske rekvizite, medalje i fotografije iz kolekcije Muzeja Jugoslavije i umetničke fotografije iz Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, koji svedoče o učešću srpskih i jugoslovenskih sportista na pređašnjim Olimpijskim igrama i o organizaciji najvećih sportskih manifestacija u ondašnjoj državi.
Na izložbi će putem novih modernih tehnologija biti predstavljena i najstarija predstava sporta na čuvenoj slici Prvo srpsko gimnastičko društvo iz 1858. godine slikara Stevana Todorovića iz kolekcije Narodnog muzeja Srbije.
„Nema sumnje da je kao fenomen modernosti tokom dvadesetog veka sport fascinirao brojne stvaraoce. Sport je istovremeno uspeo da se izdigne iznad puke „tematske“ preokupacije umetnika. Sport u umetnosti trasirao je put ka umetnosti sporta. Ili je možda bilo obrnuto? Upravo o ovoj dijalektici svedočiće posetioci izložbe u Parizu, a Kulturni centar Srbije biće obavezna stanica između dva sportska događaja. Jer, u Parizu se ne može bez umetnosti, čak i kada se čini da će joj sport „oduzeti“ prvo mesto.“ – iz recenzije prof. dr Dijane Metlić, istoričarke umetnosti.
Pripremom ove izložbe oformljena je „muzejska reprezentacijaˮ koja, kroz jedinstven odabir umetničkih dela i muzejskih predmeta, na Olimpijskim igrama u Parizu nastupa u disciplini umetnost sa temom sporta u srpskim muzejskim kolekcijama i ukazuje na važnost kulturne diplomatije.
Realizacija izložbe je rezultat saradnje između Galerije Matice srpske, Muzeja Jugoslavije, Muzeja savremene umjetnosti Republike Srpke i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Izložbu Sport u umetnosti. Umetnost sporta prati srpsko-francuski istoimeni katalog sa uvodnim tekstom dr Tijane Palkovljević Bugarski, upravnice Galerije Matice srpske i mr Nede Knežević, direktorke Muzeja Jugoslavije, koje su ujedno i koordinatorke projekta. Autorske tekstove potpisuju prof. dr Simona Čupić, istoričarka umetnosti i prof. dr Sarita Vujković, direktorka Muzeja savremene umjetnosti Republike Srpske, koje su autorke izložbe. Stručni saradnici na realizaaciji izložbe su msr Nikola Ivanović, kustos Galerije Matice srpske i Radovan Cukić, viši kustos Muzeja Jugoslavije.
Ministarstvo kulture Republike Srbije omogućilo je realizaciju kataloga i izložbe, a podršku je pružio Francuski institut u Srbiji.

Predstava “Pege u srcu”, nastala po dramskom tekstu Moše Berahe, u režiji Milorada Milinkovića biće izvedena 20. juna od 20 časova u SKCNS-u, koji se nalazi u Ulici Vladimira Perića Valtera 5.
Ulaznice, po ceni od 800 dinara, mogu da se kupe na biletarnici SKCNS-a, svakog dana od 9 do 19 časova.
Pisac dramskog teksta Moše Beraha, je pozorišni reditelj jevrejskog porekla, koji je svoju karijeru počeo pre Drugog svetskog rata. Ovo, jedino Berahino sačuvano delo, prati logoraše u Osenbriku, logoru u kojem se i on nalazio tokom rata. Kroz ovo delo se problematizuju fašizam i antisemitizam putem svedočanstava zarobljenika smeštenih u oficirskom logoru u nacističkoj Nemačkoj.
Centar dramske radnje je predratna sudbina dvoje mladih ljudi, koje je rat razdvojio. Drama „Pege u srcu“ je i ljubavna priča koja nas vraća u jedno vreme koje je manje cinično od današnjeg, među ljude drugačijeg kova i morala u odnosu na današnji.
Glumački par su Anđela Pećinar i Aljoša Đidić. Pored njih u predstavi igraju Ivan Đurić, Nenad Pećinar, Aleksandar Gajin i Miroslav Fabri. Asistent režije je Slobodan Branković, a autor muzike Roni Beraha, unuk pisca dramskog teksta. Za kostimografiju je zadužena Marina Sremac, za koreografiju Ana Nauparac Despotović, a za scenografiju Željko Piškorić i Mladen Stojanović. Dizajn svetla uradio je Nikola Marinkov.
Predstava je nastala u produkciji Studentskog kulturnog centra Novi Sad, uz podršku Fondacije “Novi Sad – Evropska prestonica kulture”, Ministarstva kulture i informisanja i Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada.

Foto Lea Bodor

   Izložba “Inspirisani Francuskom” se bliži kraju. Za poslednji vikend pripremili smo posetiocima bogat program – u petak 31. maja u 19.00 sati biće održano predavanje Pariz Save Šumanovića, dok će u subotu 1. juna u 17.00 sati biti ponovljeno predavanje Bijonse u Luvru. Umetnost, moć i identitet koje je privuklo veliku pažnju publike Noći muzeja 18. maja. U nedelju, 2. juna u 13.00 i 17.00 sati biće održana poslednja dva autorska vođenja kroz izložbu Ivane Rastović.

Takođe, 1. juna, Galerija Matice srpske obeležava dan kada je 1958. godine otvorena za javnost na Trgu galerija. Tradicionalno, ovaj dan posvećujemo najmlađoj publici, te će u 12.00 sati biti otvorena izložba dečjih radova, koju će upotpuniti nastup dečjeg hora Suncokreti Muzičke škole “Isidor Bajić”.

   Promocija knjige Dragana Boleta Novakovića „Bio jednom jedan bend” održaće se 31. maja u 19 časova u Klubu Studentskog kulturnog centra Novi Sad, koji se nalazi u Ulici Vladimira Perića Valtera 5.
Knjigu je objavila izdavačka kuća Nova petika 2023. godine.
Na promociji će, pored autora, govoriti Aleksandar Eraković Era, osnivač i frontmen benda Vampiri i Branimir Bane Lokner, rok kritičar. Tekstove čita glumica Tatjana Bokan.

   Gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić prisustvovao je obeležavanju 70. godišnjice Istorijskog arhiva Grada Novog Sada, a tim povodom obišao je izložbu „Svetosavlje i naše doba na temu Patrijarh srpski Pavle” postavljenu u prostoru gradskog Arhiva.

– Arhiv je 62 godine čuvao građu u nekadašnjim vojnim kasarnama, gde je ona propadala sve do 2016. godine, kada je dobio savremeni, namenski izgrađen objekat, koji obezbeđuje najbolje uslove za čuvanje građe, kao i veliki izložbeni prostor u kojem se često priređuju tematske izložbe i druge kulturne manifestacije. Istorijski arhiv ima danas status međuopštinskog arhiva, a dokumenti u njegovim fondovima i zbirkama obuhvataju period od sredine 18. veka do današnjih dana, sa oko 9000 metara arhivske građe u okviru preko 1000 fondova, i izvor su podataka značajnih za političku, kulturnu, privrednu, a samim tim i crkvenu istoriju Novog Sada i okolnih opština.

Čuvajući istoriju, tradiciju i kulturu, Novi Sad i cela Srbija grade svoje mesto na mapi evropskih država i naroda, jer samo identitetski svesni narodi mogu da računaju i na sadašnjost, a posebno na budućnost – rekao je gradonačelnik čestitavši jubilej direktoru Istorijskog arhiva Grada Petru Đurđevu, svim zaposlenima i svim građanima Novog Sada.

Direktor Petar Đurđev osvrnuo se na teške početke osnivanja Arhiva i naglasio koliko je bitno da kao narod čuvamo kulturu sećanja.

– Zahvalio bih gradonačelniku Đuriću na velikoj podršci koju imamo od Grada Novog Sada, a posebno smo zahvalni predsedniku Vlade Republike Srbije i bivšem gradonačelniku Novog Sada Milošu Vučeviću koji je prepoznao značaj postojanja ovakve institucije i omogućio nam da danas nesmetano radimo i čuvamo od zaborava istorijske znamenitosti upravo u ovom velelepnom zdanju – rekao je Đurđev.

Zahvaljujući bogatom kulturnom nasleđu, od praistorije do savremenog umetničkog izraza, severnobanatski biser, Kikinda, kandidaturom za Nacionalnu prestonicu kulture za 2027. godinu, pretenduje ne samo da pokrene dugoročni i sveobuhvatan razvoj grada, već i da doprinese ukupnom razvoju imidža Srbije.
Titula bi tako bila jedinstvena prilika da se predstave umetnici koji su u Kikindi odrastali, živeli ili boravili poput Đure Jakšića, Dušana Vasiljeva, Vase Stajića, Miroslav Mike Antića, Jovana Ćirilova, Jovana Popovića i mnogih drugih koji su ostavili neizbrisiv trag u srpskoj kulturi. S druge strane, 12 nepokretnih kulturnih dobara na teritoriji Kikinde, mnogobrojni predstavnici vaninstitucionalne scene, kao i šest ustanova kulture, od kojih je Internacionalni simpozijumu skulpture u terakoti Terra poznat u svetskim okvirima, potvrđuju potencijal kandidature.
Titula Nacionalne prestonice kulture za Kikindu nije samo prilika da se istakne kulturno blago ovog grada, već i da se podstakne dalji razvoj i unapređenje kulturnih potencijala, što će uticati i na njegovu atraktivnost za život, posete i investicije i to u važnoj godini za celu zemlju, zbog čega nam je utoliko važnije da se uskladimo i sa samim EXPO-m, kako navodi gradonačelnik grada Kikinde, Nikola Lukač.
„U pitanju je srednjeročni plan jer nam je cilj da kroz ovu kandidaturu, čak i konkurisanje za titulu Unesko – kreativni grad u budućnosti, dugoročno učinimo naš grad vidljivijim i atraktivnijim onima koji tek treba da ulažu i posete Kikindu. Štaviše, negovanjem i razvojem naše bogate kulturne baštine i postojeće scene otvaramo vrata mladim talentima da stvaraju budućnost zbog koje će ostajati ili vraćati se da žive na sever Banata“, izjavio je Lukač.
Strateški pristup i uključivanje građana i scene, javnog i nevladinog sektora, biće osnova načela kandidature, pa će desetogodišnja strategija razvoja kulture biti prvi zadatak budućeg nezavisnog stručnog tima koji će raditi na njegovoj izradi. Daljim akcionim dvogodišnjim planovima predviđa se oblikovanje i dokumenta za kandidaturu za Nacionalnu prestonicu kulture.
„Iako se možemo kandidovati i godinu dana ranije, Kikinda ovakvim pristupom ukazuje na ozbiljnost i posvećenost ovom projektu, jer želi sistemski da radi na razvoju kulture, a zahvaljujući tome, legatski i na ukupnom razvoju imidža grada kao grada kulture“, napomenula je članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski.

Već od danas svi građani Kikinde i njeni posetioci moći će da prate razvoj projekta na društvenim mrežama:
Instagram: https://www.instagram.com/kikinda2027?igsh=eXdkdGx5dXk0a3A5l
Fejsbuk: https://www.facebook.com/kikinda2027

Nacionalna prestonica kulture je projekat koji je pokrenulo Ministarstvo kulture, zahvaljujući Novom Sadu koji je nosio titulu Evropske prestonice kulture 2022. godine i dao primer za razvoj kulturnih i umetničkih kapaciteta u drugim gradovima Srbije.