KULTURA

Promocija knjige Dragoljuba Stojkovića “Sedef magla” održaće se u ponedeljak 25. novembra u 19 časova u SKCNS-u, u Ulici Vladimira Perića Valtera 5. Knjigu je ove godine objavila izdavačka kuća Laguna, a na promociji će pored autora govoriti Milorad Milinković, reditelj i Milan Mumin, muzičar.

Ulaz je besplatan.

O knjizi:

Srbija, godina 1882. Jelena Ilka Marković, udovica Jevrema Markovića, optuženog za učestvovanje u Topolskoj buni i po kratkom postupku streljanog, pokušala je da ubije kralja Milana Obrenovića i tako osveti nezasluženu smrt svog voljenog muža. Posle hapšenja nađena je mrtva u zatvorskoj ćeliji – zvanična verzija mrtvozornika glasi da se odlučila za bolnu smrt vešanjem peškirom o krevet.

“Sedef-magla je knjiga koja ima sve što je potrebno. Ima zločin, zapravo dva, ali i mnogo onih koji će se desiti tokom istrage, dakle, ima uzbuđenja napretek. Ima intrigu, jer jedan davni atentat baca daleke senke na preživele. Pa i na mrtve. Ima u ovom romanu i politike, žudnje za moći, pohlepe, izdaje, kao i raznih drugih grehova, tako milih čitaocu, jer ih ne čini on. I na kraju, ima i ljubavi. Ali da ne otkrivam baš sve. I nije nevažno istaći – po ovom romanu su snimljeni film i serija“.

Milorad Milinković

„Utvrdite da li Vam se Sedef-magla više dopada kao knjiga, film ili kao TV serija pod naslovom Sumpor! Kriminalistički roman smešten u XIX vek pokazuje nam stari Beograd, život u njemu i beskrupulozno otimanje za vlast bez sentimentalnih idealizacija prošlosti. Uzbudljiva priča podsetiće čitaoca da, osim tehnike i tehnologije, malo čega ima novog pod kapom nebeskom, i u deliktima i u načinima borba protiv njih“.

Vladislava Vojnović

O autoru: Dragoljub Stojković rođen je u Beogradu, gde je od mladosti radio kao novinar. Preveo je šest romana, a pored pisanja bavi se i filmskom produkcijom. Nakon objavljivanja romana o Ilki Marković, napisao je i roman “Hroničar”. Autor je scenarija za nekoliko filmova i serija, među kojima se izdvajaju “Što se bore misli moje”, kao i serija “Sumpor”, napisana po motivima ove knjige.

    Predstava „Utopija danas“ biće izvedena 30. novembra u SKCNS-u (Ulica Vladimira Perića Valtera 5) u 20 časova.

„Utopija danas“ je muzička predstava, koja uključuje elemente performansa, video arta i dokumentarno-igranog filma. Nastala je u koprodukciji SKC Novi Sad, Centra za kulturu Tivat, Bitef teatra, beogradskog KC Grada i “Trinidad” iz Novog Sada.

„Utopija danas“ je naučna fantastika. To je budućnost, koja počinje Velikom Revolucijom u kojoj se čovečanstvo najzad oslobađa kapitalizma. Veštačka inteligencija preuzima najteže poslove, pa ljudima ostaje samo da žive i uživaju. Sreća, zadovoljstvo i hedonizam – imperativi su novog sveta, zasnovanog na socijalnoj pravdi… Svako ima sve što mu je potrebno za sreću… Ali, šta je sreća? „Utopija danas“ je muzička predstava, jer, muzika je, verovatno, najbliža čistoj sreći. Danas ili u bilo kojoj utopijskoj verziji budućnosti.

Ulaznice za predstavu mogu da se kupe na biletarnici SKCNS-a, svakog dana od 10 do 20 časova, kao i na dan igranja, po ceni od 1.000 dinara. Cena za srednjoškolce je 400 dinara.

Detaljnije o predstavi:

U prvom delu predstave postavljamo tezu: jedan od najvećih društvenih problema, trenutno, je raspodela materijalnih dobara u kojoj 2208 najbogatijih stanovnika planete poseduje preko 10 biliona (10 000 000 000 000) dolara (kapital, koji svake godine raste), naspram miliona ljudi, koji žive u siromaštvu ili finansijskoj neizvesnosti. Uz to, dobra (kojih ima u izobilju) često se proizvode na ekološki neodgovarajući način, a kontekst ubrzanog razvoja veštačke inteligencije, koja munjevito uništava postojeća radna mesta, probleme čini jos većim.

U drugom delu prikazujemo moguću sliku sveta najbliže budućnosti: većina čovečanstva nije (kao u većem delu istorije) deo potlačene, nego ekonomski beskorisne klase. Gotovo sve poslove obavlja veštačka inteligencija (odluke vlade takođe donosi veštačka inteligencija), a dobra se raspodeljuju tako da je građanima obezbeđeno materijalno blagostanje. Dakle, zamišljamo hipotetičku sliku društva, koja je umereno optimistička: ne živimo u tehno-feudalizmu ili robovlasništvu, već u tehno-socijalizmu. U nizu scena vidimo živote nekoliko likova u ovakvim okolnostima. Šta mlad ili sredovečan čovek radi, kako “troši” vreme i kako se oseća bez tzv. egzistencijalnih problema? Ili, drugim rečima, kako izgleda nesmetani “čeoni sudar” sa smislom života?

Konačno, na samom kraju predstave, iznosimo (po našem mišljenju jednini logičan) zaključak.

U prvom delu „Utopije danas“ preovlađuje stilizovana dokumentarna, a u drugom igrana forma. Igrane i dokumentarne scene prikazuju se uživo na sceni, kao i na video projekciji ili u interakciji između izvođača na sceni i videa, a dinamika je od početka do kraja određena živom izvedbom muzike.

Koncept, originalna muzika i video, tekst prvog dela predstave i songova, kostim: Marko Grubić

Tekst drugog dela predstave: Milena Bogavac

Saradnici na videu: Nadia Czachowska-Aleksić i Dušan Aleksić

Muziku izvodi grupa VROOOM

Tamara Radovanović (gluma i pevanje)

Danilo Milovanović (gluma i pevanje)

Aleksa Jovčić (gluma i pevanje)

Marko Grubić (bas gitara i elektronika)

Branislav Potić (bubanj)

Igor Brakus (glas iz OFFa)

Vukašin Rajić (ton majstor)

Milan Janevski (svetlo majstor)

Trailer: https://www.youtube.com/watch?v=1Ti9md3yP2c

 

 

    Kao uvertira za 17. To Be Punk. Festival, koji se održava 15. i 16. novembra u SKCNS Fabrici, dan ranije 14. novembra u 19 časova u SKCNS -u (Ulica Vladimira Perića Valtera 5) biće otvorena izložba fotografija pod nazivom “Pank. Supkultura. Socijalizam. Arhive budućnosti. Fotografija iz Slovenije”. Novi Sad ima čast da ugosti izložbu s obzirom na bogatu punk prošlost i to da je i dalje jedan od najaktivnijih gradova u zemlji što se ovog žanra muzike tiče.

Otvaranje obuhvata vođenje kroz izložbu sa razgovorom u kom učestvuju kustoskinje Marina Gržinić i Jovita Pristovšek, kao i fotograf DK – Damjan Kocjančič.

Izložba povezuje fotografiju s različitim aspektima slovenačkog punk pokreta i daje uvid u važnu ulogu fotografije u njegovom dokumentovanju kao i dokumentovanju drugih supkulturnih događanja od 1977. do sredine 1980-ih, kao i razdoblja pre i posle punka. Postavka obuhvata pre svega fotografije, ali i video zapise i društveno-angažovane tekstove.

Na fotografijama su između ostalih prikazani bendovi Pankrti, Otroci socijalizma, Via Ofenziva, Lublanski psi, Berlinski zid, Čao pičke, Kuzle, Šund, Buldogi, Indust-bag, Niet, Tožibabe, Gast’r’bajtr’s, Laibach, Borghesia, Grupa 92, Video seks, O! Kult, Paraf, Termiti itd.

Izložba će biti otvorena do 25. novembra, u Velikoj i Maloj galeriji. Posetioci mogu da je pogledaju radnim danima od 10 do 15 časova, a tokom trajanja festivala 15. i 16. novembra od 12 do 19 časova. Oni koji žele da posete izložbu van navedenih termina dobrodošli su uz prethodnu najavu koju treba da pošalju dan ranije putem imejl adrese: skcnsart@gmail.com.

Ulaz je besplatan.

Kustoskinja Marina Gržinić želela je da priredi izložbu koja je savremena i beleži život i politiku punka, post-punka, LGBT-a i drugih supkultura. Ona je filozofkinja, teoretičarka i umetnica koja je angažovana na Institutu za filozofiju Istraživačkog centra Slovenačke akademije nauka i umetnosti u Ljubljani i Akademiji likovnih umetnosti u Beču, a i sama je pratila slovenačku punk scenu sedamdesetih i osamdesetih i bila deo nje. Marina Gržinić i njeni saradnici, izložbom su, između ostalog, hteli da pokažu paralelna društvena kretanja, da je punk mnogima bio i ostao vrlo važan, kao i da su žene imale važnu ulogu u punk pokretu i muzici. Izložba je prvi put postavljena u decembru 2023. u Cankarjevom domu u Ljubljani, a nakon toga u Nemačkoj i Austriji. Na otvaranju izložbe u Cankarjevom domu prisustvovao je ženski bend Tožibabe.

Punk je doneo novu ideju vizuelne kulture koja je oslikavala do-it-yourself logiku – bio je deo previranja, vrlo progresivan način razmišljanja i postojanja – ukrštao se sa supkulturom ili alternativnom kulturno-umetničkom scenom Ljubljane koja se vrtela oko Galerije ŠKUC (Študentski kulturni in umjetnički centar / Studentski kulturno-umetnički centar) i Foruma (još jedna važna organizacija mladih).

Fotografije prikazuju provokaciju i otpor prema konvencionalnim normama. Na fotografijama su mahom prikazani koncerti, ulični protesti i alternativna mesta na kojima su se okupljali pankeri. Ove fotografije prenose energiju, haos i prkos tradicionalnim patrijarhalnim vrednostima. Pankeri su uhvaćeni u divljim, ekscentričnim i izazovnim pozama s prepoznatljivim modnim stajlinzima koji pokazuju njihovu direktnost, anarhizam, otpor društvenim normama i kritiku društva. Nije loše naglasiti da je ovo punk koji je nastao u socijalističkoj državi, za razliku od liberalnog kapitalizma po kom su Sex Pistolsi pljuvali.

Kad se u Sloveniji pojavio punk, pojavio se i politički aktivizam koji je inspirisao intelektualce koji su radili na Radiju Študent. Važno je napomenuti i da su uticali na formiranje slovenačkog punk pokreta. Neki od tih intelektualaca i političkih komentatora smatrani su ideolozima punka; govorili su o značenju punka i pisali o događanjima u Britaniji koja je imala veliki uticaj na bendove i kulturu.

Na prostorima bivše Jugoslavije osamdestih, punk nam dolazi iz Rijeke i Ljubljane. Rijeka je lučki grad, a Ljubljana ima Radio Študent, prvi elektronski medij u bivšoj Jugoslaviji koji je delovao autonomno kao studentski radijski sistem i bio isključen iz direktne kontrole masovnih medija od strane komunista – najstarija je studentska i društvena radio stanica u Evropi, sa kojom se pojavljuje i politički aktivizam. Punk je povezan sa političkim i društvenim nemirima, a sve se to emitovalo na ovoj radio stanici.

Kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih pojavili su se bendovi kao što su Pankrti, Otroci socijalizma, Lublanski psi i drugi, koji su presudno uticali na zvuk i identitet slovenačkog punka. Punk scena u Ljubljani bila je poznata po svom DIY (“Do It Yourself”) etosu, energiji i alternativnim umetničkim izrazima. Tu su sjani tekstovi Brane Bitneca koji je bio član ljubljanskog benda Otroci socijalizma (u prevodu – deca socijalizma). Kada on peva o 700 kožnih aktovki, kada secira birokratski mentalitet tadašnje mladopartijske nomenklature, to nije samo nešto što pripada antropološkoj slici sistema, već je to precizna analiza političkog konteksta u kojem je delovala punk scena.

I Termiti i Paraf odigrali su važnu ulogu u uspostavljanju punk pokreta u Rijeci i uticali na buduće generacije punk i alternativnih bendova u Hrvatskoj. Riječka punk scena imala je jaku vezu s Ljubljanom. Termiti su osnovani 1977. godine i mnogi ih smatraju prvim punk bendom u Hrvatskoj. Odigrali su važnu ulogu u uvođenju punk zvuka i stava na domaću muzičku scenu. Njihovi energični i buntovni nastupi, sa karakterističnom brzom muzikom i politički nabijenim tekstovima, brzo su privukli pažnju i inspirisali ostale punk bendove u regionu. Paraf, osnovan 1978. godine, svojim posebnim spojem punka, novog talasa i eksperimentalnih elemenata doprineo je razvoju punk scene u Hrvatskoj. Njihovi tekstovi su bili dobra analiza policijske represije, a osim toga, bili su posebno fokusirani na teme koje se tiču radnička klase. Njihov mračan i nekonvencionalan stil, uz društveno kritičke tekstove, izdvojio ih je i zacementirao njihovo mesto u istoriji hrvatskog punk rocka. Prvi koncert Parafa desio se 1976. godine.

Pankrti su prvi put nastupili 18. oktobra 1977. u Gimnaziji Moste u Ljubljani (dve godine nakon osnivanja Sex Pistolsa). Bio je to socijalizam. Osnovani početkom te godine, brzo su privukli pažnju kao jedan od prvih punk bendova u bivšoj Jugoslaviji. Sirova energija, buntovnički stav i provokativni tekstovi Pankrta odjekivali su razočaranom omladinom tog vremena. Objavili su svoj debitantski singl “Lepi in prazni / Lublana je bulana” u izdanju ŠKUC-a 1978. i debitantski album “Dolgcajt” u izdanju ZKP RTV Ljubljana i ŠKUC 1980, dodatno učvrstivši svoju poziciju jednog od vodećih punk bendova regiona.

Bogo Pretnar, aktivni član Pankrta i njihov “arhivar”, bavi se očuvanjem istorijskih zapisa i dokumentacije Pankrta od samog osnivanja benda. Jedna od najranijih fotografija pronađenih u Pretnarovom arhivu datira iz sredine oktobra 1977. godine i istorijski se nalazi na pragu globalnog pokreta unutar istorije punka.

Tožibabe je bend koji je nastao početkom 1980-ih. Jedan je od prvih slovenačkih hardcore/punk bendova i prvi slovenački i jugoslovenski ženski bend u kom su žene ne samo pevale, već su i autorke muzike, tekstova i aranžmana. Stalne članice bile su Marsa, Lidija i Krischka, isprva i Pika (Maja Jerman), a u razdoblju kada su snimili svoj prvi i jedini samostalni album “Dežuje” pratila ih je Barbara Štuhec na klavijaturama. Njihov zvuk karakteriše sirova energija, tektovi su provokativni, a teme feminističke. Svojom muzikom dovele su u pitanje društvene norme i očekivanja, baveći se pitanjima kao što su rodna nejednakost, seksualnost, ljubav, bes i društvena pravda. Sam naziv benda, Tožibabe, otprilike se prevodi kao “žene koje se žale”, odražavajući njihov prkosan i samouveren stav. Svojim snažnim izvedbama i društveno kritičkim tekstovima, Tožibabe su pridobile verne sledbenike i postale jedan od najuticajnijih punk bendova u Sloveniji. Bile su poznate po energičnim nastupima uživo i predanosti u izražavanju feminističkih ideala kroz svoju muziku. Nastupale su u velikim klubovima u Sloveniji i bivšoj Jugoslaviji, a jedan od najboljih je bio koncert na beogradskoj Akademiji gdje su bili predgrupa Disciplini kičme.

    U okviru pratećeg programa izložbe Molitva kao Milosrđe. Alfons Muha i Predrag Đaković će se zbog velikog interesovanja ponovo održati predavanje muzejske edukatorke msr Jovane Simić Alfons Muha: život i stvaralaštvo u petak, 15. novembra u 19.00 sati.

Izložba Molitva kao Milosrđe. Alfons Muha i Predrag Đaković produžena je do nedelje, 24. novembra.

Tokom vikenda, 16. i 17. novembra u 13.00 i 17.00 sati održaće se kustoska vođenja kroz stalnu postvaku Hronologija srpske umetnosti, a publiku će voditi kustoskinje dr Aleksandra Čelovski i Ivana Janjić.

    U okviru pratećeg programa izložbe Molitva kao Milosrđe, Alfons Muha i Predrag Đaković u petak, 8. novembra u 19.00 sati održaće se kustosko vođenje kroz izložbu, a publiku će sa delima Alfonsa Muhe i Predraga Đakovića upoznati dr Danilo Vuksanović, pomoćnik upravnika GMS.

Tokom vikenda, 9. i 10. novembra u 13.00 i 17.00 sati održaće se kustoska vođenja kroz novu stalnu postavku pod nazivom Identitet kolekcije, a publiku će voditi dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica GMS i dr Snežana Mišić, muzejska savetnica.

      Novosadska premijera predstave “Žene kučke”, u kojoj glume i pevaju Zorana Pavić i Maja Brukner, zakazana je za subotu, 2. novembar od 20 časova u bioskopu Arena Cineplex. Ulaznice su u prodaji!

Zašto muškarce privlače jake žene koje imaju stav? I zašto je jaka žena poželjnija od one koja uvek govori „da, dragi” i rutinski se žrtvuje. Zašto su muškarci u početku tako romantični i zašto se kasnije promene? Zašto muškarci shvataju fine devojke zdravo za gotovo? Zašto muškarac poštuje ženu koja drži do sebe?

„KUČKA” nije ružna reč, jer se ne radi o nekoj zloj ženi, već i onoj koja ume sa muškarcima i koja shvata da je najvažnija veza ona koju ima sa samom sobom. Na sva ova pitanja dobićete odgovore u predstavi sa predivnim pesmama koje Zorana i Maja izvode uživo.

Ulaznice u prodaji na blagajni bioskopa Arena Cineplex.

Dobro nam došli!

    Na svečanosti održanoj povodom 177 godina postojanja Galerija Matice srpske, uručila je zahvalnicu članici Gradskog veća za kulturu Tijani Delić za podršku koju je Uprava za kulturu Grada Novog Sada pružila projektima Galerije tokom 2024. godine.

– Galerija Matice srpske kao jedna od najstarijih ustanova kulture u našoj zemlji sa svojom misionarskom ulogom da baštini umetnička dobra još od davne 1847. godine svoj rad je utkala u identitet našeg naroda. Ove godine je i 200 godina od izlaženja Letopisa Matice srpske, i to su jubileji važni na nivou Republike Srbije, važni za sve nas. Kao Grad, odnosno putem Uprave za kulturu, nastojimo da damo svoj doprinos i podržimo projekte Galerije koja uživa brojna međunarodna priznanja i koja svoj rad prilagođava aktuelnom trenutku nastojeći da bude interaktivna i da maksimalno angažuje novu publiku, što je za kulturu od izuzetnog značaja. Gradska uprava za kulturu realizuje i saradnju sa Maticom srpskom na nivou kulturnih stanica, a sve u cilju popularizacije kulture i umetnosti, odnosno decentralizacije kulture – istakla je Tijana Delić.

Povodom godišnjice, upriličena je Svečana sednica na kojoj su se obratili predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić, kao i predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković. Takođe, otvorena je nova stalna postavka “Revizija kolekcije Galerije Matice srpske”, u kojoj je predstavljeno 450 umetničkih dela iz kolekcije, koja su nastajala u periodu od 16. do 21. veka, a potpisuju ih 160 različitih autora.

Prema rečima upravnice Galerije Matice srpske dr Tijane Palkovljević Bugarski, stalna postavka je zasnovana na reviziji svega onoga što je kolekcija Galerije Matice srpske.

– Vizija je nastala na temeljima naših aktivnosti u prethodnih 20 godina. Muzej nije samo mesto na kome se slike sakupljaju i izlažu, već mesto aktivnog dijaloga prošlosti i sadašnjeg trenutka, kako bismo stvorili bolje sutra. Odatle igra reči u nazivu postavke – zaključila je upravnica.

U Galeriji će biti prikazano 7 modula i 7 celina, odnosno publika može da obiđe temu po temu, a po prvi put, otvorena je i soba pod nazivom „Puls kolekcija”, gde su predstavljena najvažnija dela. Otvaranje nove stalne postavke prate i brojna kustoska vođenja predviđena u nedelju, 27. oktobra.

  – Muzej Novog Sada predstavlja jednu od najvažnijih institucija kulture, koja, na međunarodnom nivou, u najboljem svetlu čuva i prezentuje naše ekonomske, privredne, turističke, civilizacijske i kulturne kapacitete kroz istoriju. U Muzeju su sačuvani najvažniji artefakti i svedočanstva o događajima koji su oblikovali istoriju grada od njegovog nastanka, i zato smo više nego ponosi na rad ustanove koja čuva i promoviše našu bogatu kulturnu baštinu i podseća na neprolazne, nematerijalne vrednosti – rekao je gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić povodom otvaranja izložbe “70/7″ AUTOPORTRET”, koju je Muzej grada priredio povodom 70 godina od osnivanja, tokom kojih je imao 3,7 miliona posetilaca.

Đurić je istakao da Muzej od osnivanja 1954. godine radi na prikupljanju, čuvanju i interpretiranju bogatog kulturnog nasleđa, i naglasio da je grad u kulturi prepoznao i veliki razvojni potencijal, što se vidi kroz velika ulaganja u kulturu.

– Od dobijanja titule Evropske prestonice kulture budžet grada za oblast kulture je drastično uvećan. Kretivni distrikt u nekadašnjoj Kineskoj četvrti, kulturne stanice širom grada, uređenje Podgrađa, Almaškog kraja, sve su to ozbiljni poduhvati koji će doprineti ostvarenju kulturnih, ekonomskih, turističkih i ostalih potencijala Novog Sada. Titula Evropske prestonica kulture otvorila nam je nove, bolje puteve da naše nematerijalno nasleđe, kao i aktuelne i savremene kulturne procese iskoristimo da podignemo opšti kvalitet života zajednice. Cilj nam je da izmestimo saobraćaj iz podgrađa Petrovaradinske tvrđave i da tamo bude autentičan centar kulture i turizma, kao i kreativnih industrija. Takođe gradimo i jedinstven pešačko-biciklistički most da Petrovaradinsku tvrđavu i na taj način povežemo sa gradom, što će takođe doprineti ostavrenju pomenutih ciljeva – naglasio je gradonačelnik Đurić.

Izložba „70/7 AUTOPORTRET” obuhvata sedam celina, osnovanje Muzeja 1954. godine, teritorijalnu nadležnost koja obuhvata područja na obe obale Dunava, muzejske depanadanse (Zbirka strane umetnosti, Zavičajna zbirka Sremski Karlovci, Spomen zbirka Jovan Jovanović Zmaj), značajna arheološka istraživanja, velike darodavce Muzeja i kompleksnost stručnog muzeološkog rada u okviru šest odeljenja. Građani će moći da vide reprezentativne predmete iz fundusa Muzeja, dokumente i fotografije iz muzejske arhive upotpunjene multimedijalnim sadržajima zasnovanim na umetničko-istorijskoj građi. Poseban segment posvećen je predstavljanju rada sa publikom, kao i uspesima u svim poljima delovanja tokom sedam decenija postojanja, izraženih kroz fascinantne brojeve, poput više stotina tematskih izložbi i publikacija.