KULTURA

    U okviru obeležavanja Meseca frankofonije, u četvrtak, 3. aprila u 18.00 sati biće priređeno kustosko vođenje na francuskom jeziku pod nazivom Inspirisani Francuskom. Publiku će sa francuskom kulturom upoznati Simon Šonbrot, rukovodilac Francuskog instituta u Novom Sadu.

U četvrtak, 3. aprila u 19.00 sati biće dodeljena nagrada Fondacije Save Stepanova za istaknutu izložbu u prethodnoj godini. Više informacija šaljemo u prilogu mejla.

U petak, 4. aprila u 19.00 sati u okviru pratećeg programa izložbe Plemstvo u srpskoj vizuelnoj kulturi XVIII veka biće održana konzervatorska priča msr Uroša Mirića pod nazivom Umetnost obnove – restauracija kao dijalog s vremenom na primeru portreta Vladislava Fehervarija.

Tokom vikenda, 5. i 6. aprila u 13.00 i 17.00 sati održaće se kustoska i autorska vođenja kroz izložbu Plemstvo u srpskoj vizuelnoj kulturi XVIII veka.

    U okviru predstavljanja nove stalne postavke Galerije Matice srpske, tokom petka i vikenda biće priređen sledeći program:

u petak, 7. februara u 19.00 sati održaće se konzervatorska priča Anatomija ikone prof. dr Olivere Klisarić, redovne profesorke na Prirodno-matematičkom fakultetu,
u subotu i nedelju, 8. i 9. februara u 13.00 i 17.00 sati održaće se kustoska vođenja kroz modul Užitak. Rituali i navike, a publiku će sa ovim modulom upoznati kustosi Ivana Rastović i msr Nikola Ivanović.

Konzervatorska priča
Anatomija ikone
Petak, 7. februar u 19.00 sati
Predavanje drži: prof. dr Olivera Klisurić

Šta se krije iza površine više od 300 godina stare ikone, naslikane u jedinstvenom zografskom stilu? Kroz spoj nauke i umetnosti, predstavićemo multi-analitičku studiju ikone Sveti Teodor Tiron i Sveti Georgije, nepoznatog autora.
Korišćenjem savremenih tehnika, poput ultraljubičastog i infracrvenog oslikavanja, kompjuterizovane rendgenske tomografije, spektroskopskih analiza i elektronske mikroskopije, otkrićemo skrivene slojeve, podcrteže, pigmente, strukturu drvene podloge… Tim istraživača u kom su bili fizičari, konzervatori, radiolozi i istoričari umetnosti predano je radio na razotkrivanju najsitnihih detalja ikone. Ovi detalji ne samo da nam prikazuju tehniku slikanja i materijale, već nam pomažu da razumemo istorijski i kulturni kontekst u kojem je ikona nastala, kao i da li je kroz vekove prolazila kroz restauracije. Takođe, prvi put kod nas, a prema našem saznanju i u svetu, biće prikazana i tehnika dvoenergetske komjuterizovane tomografije za karakterizaciju pigmenta baš na ovoj ikoni.
Dođite da otkrijete kako nauka i istorija umetnosti mogu da se spoje i razotkriju tajne 300 godina starog umetničkog dela!

Dr Olivera Klisurić je redovni profesor na Departmanu za fiziku, Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Pored toga, predaje Biofiziku na Medicinskom fakultetu, a od pre pet godina vodi i master kurs Optičke metode u konzervaciji na Akademiji umetnosti. Osnovna naučna oblast joj je fizika čvrstog stanja, šire nauka o materijalima, u okviru koje je objavila više od 80 naučnih radova sa preko 1000 citata. Sa početkom rada na Akademiji umetnosti, probudila je svoje dugogodišnje interesovanje za umetnička dela i to pretočila u arheometrijsku strast, odnosno predan naučno-istraživački rad posvećen očuvanju našeg kulturnog nasleđa.

Kustoska vođenja kroz stalnu postavku
Užitak: Rituali i navike
subota i nedelja, 8. i 9. februar, u 13.00 i 17.00 sati
Vode: Ivana Rastović i msr Nikola Ivanović, kustosi

Modul Užitak: Rituali i navike pruža saznanja kako se predstave svakodnevnog života i obedovanja razlikuju od prošlosti do danas. Kultura ispijanja vina, načini oblačenja i provođenje svakodnevnih aktivnosti formiraju našu kulturu do najsitnijih delova. Pojedina umetnička dela predstavljaju kako se živelo i uživalo nekad i koliko se ti rituali razlikuju danas.
Istorija zabave priča je o čovekovoj potrebi za zajedničkom radošću, ali i o društvenoj evoluciji i emancipaciji pojedinca. Iako su ljudi oduvek težili okupljanju, odmor i razonoda su se razlikovali i bili su uslovljeni običajima sredine, rodnim ulogama i mestom u društvenoj hijerarhiji. U srpskoj umetnosti ove modele ponašanja vidimo na brojnim žanr-kompozicijama. Proslave praznika, porodična i lična slavlja, svadbe i rođendani, najstariji su vidovi zabave.
U gastronomskoj istoriji evropske kulture, ima li šta važnije od vina? Od Ilijade i Odiseje do Biblije, u poeziji, slikarstvu, muzici, na filmu, vino je uvek tu. Kao neizostavan simbol mitoloških i religioznih narativa, opažamo ga od trpeze Bahusa, boga vegetacije, plodnosti i uživanja, do hrišćanskog sećanja na Hristovu žrtvu. U likovnoj umetnost vino često vidimo i na prikazima berbi grožđa, gde slatki mirisi fermentacije zaziva putenost, telesna zadovoljstva i zavođenje, ali i kao detalj kafanskih scena gde ispijanje vina podseća na poroke i alkoholizam.
Promene u odevanju i razvoj mode u srpskom društvu mogu se pratiti na brojnim portretima iz XVIII, XIX i XX veka. Predstavljena garderoba, šminka, nakit i drugi aksesoari, kao i poza koju zauzima model, govore o društvenom statusu portretisanih, njihovim težnjama i željama. Dok neki ponosno ističu svoj građanski kostim, drugi spajaju evropski stil oblačenja sa fesom kao nacionalnim obeležjem.

    U okviru pratećeg programa izložbe Miloš Bajić. San o slobodi u petak, 24. januara u 19.00 sati održaće se kustosko vođenje kroz izložbu, a publiku će sa delom i likom upoznati umetnički direktor Luka Kulić, kustos izložbe.

Tokom vikenda, 25. i 26. januara u 13.00 i 17.00 sati održaće se kustoska vođenja kroz stalnu postavku GMS, kroz modul Skulptofilija, a publici će o vajarskim delima u kolekciji Galerije Matice srpske govoriti Luka Kulić, umetnički direktor i msr Stanislava Jovanović Mindić, kustoskinja.

Kustosko vođenje kroz izložbu
Luka Kulić, kustos izložbe i umetnički direktor GMS
petak, 24. januar u 19.00 sati

Izložba Miloš Bajić. San o slobodi predstavlja preko sto radova iz različitih muzejskih kolekcija, kao i brojne radove iz privatnih kolekcija naslednika Miloša Bajića. Na izložbi su predstavljeni životni i umetnički razvojni put Miloša Bajića, njegova brojna dela, sa posebnim akcentom na crteže koji su nastali u periodu njegovog zatočeništva u jednom od najsurovijih logora Mauthauzen i slike koje su nastale nakon oslobođenja. Koncept izložbe nudi mogućnost za drugačije čitanje života i dela Miloša Bajića. On apostrofira i povezuje tragičnu sudbinu ratnih godina koje je Bajić proveo u logoru i njegove apstraktne radove koji su označili osvajanje slikarskih sloboda. Jedan od ciljeva izložbe je da njegova životna priča i umetnički opus kod publike podstakne svest o mogućnosti promene društvenih okolnosti kroz probuđenu želju za slobodom.
Više o Bajićevom životu, umetničkim delima, kao i o samoj izložbi publika će moći da čuje od kustosa izložbe Luke Kulića.

Kustoska vođenja kroz stalnu postavku
Skulptofilija
subota i nedelja, 25. i 26. januar, u 13.00 i 17.00 sati
Vode: msr Stanislava Jovanović Mindić, kustoskinja i Luka Kulić, umetnički direktor

Modul Skulptofilija predstavlja izložbeni prostor sa skulpturama, koji kroz više celina predočava raznovrsnost zbirke vajarskih radova u kolekciji Galerije Matice srpske.
U okviru postavke Skulptofilija predstavljeno je šest celina: Depo – pitanje trezoriranja skulpture i skulpturalnosti forme smeštajnih instalacija unutar depoa; Morfologija – okvir masovne prisutnosti portreta kao skulptorske forme kroz brojne varijacije u smislu stila, materijala i forme; Vajarke – prispitivanje značaja i položaja autorki u skulptorskom stvaralaštvu; Maestro – monografska prezentacija kao ilustracija stvaralaštva Đorđa Jovanovića, najzastupljenijeg skulptora u kolekciji Galeriji Matice srpske; Izuzetnosti – pojam izuzetnog kroz preispitivanje skulptura visoke/velike istorijske i umetničke vrednosti, pojma graničnih okvira skulpture kroz primere intermedijalne umetnosti u kontekstu savremenog stvaralaštva; i Javna skulptura – prisutnost skulpture u javnom prostoru Novog Sada i regiona kroz različite pristupe i kontekst.
Na koje načine možemo prikazati skulpture u muzejima? Ako skulpturu posmatramo kroz specifičnost umetničkog medija, otvara se više zanimljivih pitanja: Šta to definiše skulpturu i koja su njena granična područja? Na koji način se skulptura može izložiti i kakve su mogućnosti za njeno predstavljanje unutar muzeja? Na ova pitanja odgovore će ovaj vikend dati kustoskinja msr Stanislava Jovanović Mindić i umetnički direktor Luka Kulić.

    U petak, 10. januara nastavlja se pratećim programom izložbe Miloš Bajić. San o slobodi. Od 19.00 sati publiku će sa izložbom, životom i stvaralaštvom Miloša Bajića upoznati kustoskinja Ivana Rastović.

Ukoliko je publika propustila priliku da novu stalnu postavku GMS obiđe u društvu kustosa, u 2025. godini nastavljamo da narednih sedam vikenda predstavljamo module nove stalne postavke kroz različita kustoska vođenja. Tokom vikenda, 11. i 12. januara u 13.00 i 17.00 sati održaće se kustoska vođenja kroz modul Utočišta: Čovek i okruženje, a publiku će sa temama doma, prirode i životinja na umetničkim delima od 18. do 20. veka upoznati kustos msr Nikola Ivanović (u subotu) i muzejski edukator msr Goran Vujkov (u nedelju).