UMETNOST

    Tokom vikenda, 7. i 8. decembra održaće se kustoska vođenja u 13.00 i 17.00 sati kroz modul Transformabilnost umetnosti u okviru nove stalne postavke Galerije Matice srpske. Kroz postavku će voditi dr Danilo Vuksanović, pomoćnik upravnika GMS i Luka Kulić, umetnički direktor.

Kustoska vođenja kroz stalnu postavku
Transformabilnost umetnosti
subota i nedelja, 7. i 8. decembar, u 13.00 i 17.00 sati
Vode: dr Danilo Vuksanović i Luka Kulić

Šta je to što umetnost čini toliko prijemčivom? Mogu li se iznova kreirati nove mogućnosti za uživanje u umetnosti? Ako posmatramo i razumemo umetnost kao svojstven entitet, u njemu možemo prepoznati mnogostruka lica i posebnosti. Sposobnost umetnosti da se transformiše i prikaže na različite načine, daje nam brojne mogućnosti za interpretaciju. Šta je to što možemo koristiti za nova grupisanja i povezivanja umetničkih dela radi boljeg tumačenja i razumevanja umetnosti? Teorija umetničke forme obuhvata elemente koji predstavljaju vizuelne alate za kreiranje umetnosti, poput linije, površine, teksture, valera, volumena, prostora, boje, svetlosti i senke, kompozicije, harmonije i drugih. Povezivanjem umetničkih dela pomoću vizuelnih elemenata možemo stvoriti imaginarni prostor za sasvim nova ali i drugačija uživanja, čitanja i poimanja umetnosti. Na taj način saznajemo više o principima umetničkog stvaralaštva, otkrivajući značenja pojedinačnih umetničkih dela i smisao umetnosti za društvo.
Kako su likovni elementi poput boje, linije i forme oblikovali razumevanje umetničkog dela? Saznajte kroz modul Transformabilnost umetnosti kako i na koji način se razmatraju pojedinačni likovni elementi kroz umetničke i istorijske transformacije u srpskoj umetnosti.

    Otvaranje izložbe “Oblik čoveka” koje je zakazano za četvrtak, 5. decembra, u 19 časova, u Velikoj galeriji Studentskog kulturnog centra Novi Sad, na adresi Vladimira Perića Valtera 5. Kustoskinja izložbe je Ana Kršljanina, a umetnici su: Antanasije Punoševac, Nenad Gajić i Žarko Bašeski. Izložba se realizuje u okviru izlagačke sezone SKCNS-a 2024/25 i biće otvorena do 27.decembra.

Izložba „Oblik čoveka” predstavlja radove autora koji pripadaju različitim umetničkim generacijama i koji se idejno i konceptualno međusobno nadovezuju i prožimaju smeštajući u fokus svog stvaralaštva –  čoveka.

Radno vreme galerije je od 10 do 15 časova, radnim danima. Oni koji žele da posete izložbu van navedenog termina dobrodošli su uz prethodnu najavu, koju treba da pošalju dan ranije na imejl adresu: skcnsart@gmail.com

O izložbi:

Izložba „Oblik čoveka“ predstavlja radove autora koji pripadaju različitim umetničkim generacijama i koji se idejno i konceptualno međusobno nadovezuju i prožimaju smeštajući u fokus svog stvaralaštva –  čoveka. Svaki od umetnika pristupa ljudskom telu i čovekovoj prirodi na drugačiji način. Antanasija Punoševca u njegovoj najnovijoj stvaralačkoj praksi interesuje stanje somnolencije ili patološke uspavanosti, kao i brisanje granica između realnog i virtuelnog usled sve jače veze čoveka i tehnologije. Nenad Gajić komunicira na nivou empatije i ljudskosti prema drugom biću, dok se Žarko Bašeski publici obraća skulpturom velikog formata i zastrašujuće pojavnosti, razmatrajući kroz svoj rad filozofska pitanja, stanje teskobe i zapitanosti u savremenom društvu. Umetnici svojim stvaralačkim diskursom dovode do ključnog pitanja izložbe – šta je to što nas definiše kao čoveka i u kojoj meri tu čovečnost posedujemo emotivno, čulno i intuitivno izuzimajući oblik koji nam je datost. Da li je biti rođen u ljudskom obličju blagoslov ili patnja, u stalnoj težnji ka savršenstvu i prevazilaženju tek postignutog?

Biografije autora:

Antanasije Punoševac rođen je 1992. godine u Aleksandrovcu. Osnovne i master studije završio je kao student generacije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2015. godine, u klasi redovnog profesora Gordana Nikolića, odsek slikarstvo. Doktorirao je na istom fakultetu 2021. godine pod mentorstvom redovnog profesora Radomira Kneževića. Član je ULUS-a od 2018. godine. Priredio je dvanaest samostalnih i učestvovao na većem broju kolektivnih izložbi. Dobitnik je više nagrada iz oblasti crteža. Živi i radi u Beogradu.

Žarko Bašeski rođen u Prilepu 1957. godine, makedonski je vajar i profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Skoplju. Njegovo stvaralaštvo okrenuto je ljudskom, pa otuda i interesovanje za hiperrealistički pristup u oblikovanju koncepta dela, koji u teorijskoj projekciji prevazilazi hiperrealizam, govori o životu i svetu u kome živimo.

Trenutno je član Nacionalnog odbora za akreditaciju i evaluaciju, Senata UKIM-a i Međuuniverzitetske konferencije. Od 1999. do 2009. godine bio je šef Katedre za vajarstvo Fakulteta likovnih umetnosti. Njegov rad je predstavljen na više međunarodnih izložbi. Dobitnik je brojnih nagrada. Veliki deo njegovih radova nalazi se u privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu.

Nenad Gajić rođen je 1982. godine u Pančevu. Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku grafički dizajn, 2006. godine. U okviru primenjene umetnosti, do sada je radio ilustracije, animirane filmove, kao i specijalne efekte i filmske maske za mnogobrojne domaće i strane filmove, TV serije i pozorišne predstave. Od 2013. godine izlaže i skulpture.

    U petak, 29. novembra u 19.00 sati održaće se predavanje Konzervatorske priče o novoj stalnoj postavci msr Darka Despotovića, konzervatora GMS.

Tokom vikenda, 30. novembra i 1. decembra u 13.00 i 17.00 sati održaće se kustoska vođenja kroz stalnu postavku Skulptofilija. Publiku će sa modulom sa skulpturama upoznati akademik Mrđan Bajić, msr Stanislava Jovanović Mindić i Luka Kulić.

Konzervatorska priča o novoj stalnoj postavci
Petak, 29. novembar u 19.00 sati
Predavanje drži: msr Darko Despotović, konzervator GMS

Kroz prikaz pripreme nove stalne postavke od strane Odeljenja zaštite Galerije Matice srpske posetioci će imati priliku da čuju o pripremi umetničkih dela za Novu stalnu postavku, postupak odabira i selekcije dela i kriterijumi za konzervatorsko – restauratorske intervencije i obim intervencija. Odabir ukrasnih ramova za restauraciju ili njihovu zamenu kao i izvedeni postupci na restauraciji ramova.

Kustoska vođenja kroz stalnu postavku
Skulptofilija
subota i nedelja, 30. novembar i 1. decembar, u 13.00 i 17.00 sati
Vode: Akademik Mrđan Bajić, msr Stanislava Jovanović Mindić, Luka Kulić

Modul Skulptofilija predstavlja izložbeni prostor sa skulpturama, koji kroz više celina predočava raznovrsnost zbirke vajarskih radova u kolekciji Galerije Matice srpske.
U okviru postavke Skulptofilija predstavljeno je šest celina: Depo – pitanje trezoriranja skulpture i skulpturalnosti forme smeštajnih instalacija unutar depoa; Morfologija – okvir masovne prisutnosti portreta kao skulptorske forme kroz brojne varijacije u smislu stila, materijala i forme; Vajarke – prispitivanje značaja i položaja autorki u skulptorskom stvaralaštvu; Maestro – monografska prezentacija kao ilustracija stvaralaštva Đorđa Jovanovića, najzastupljenijeg skulptora u kolekciji Galeriji Matice srpske; Izuzetnosti – pojam izuzetnog kroz preispitivanje skulptura visoke/velike istorijske i umetničke vrednosti, pojma graničnih okvira skulpture kroz primere intermedijalne umetnosti u kontekstu savremenog stvaralaštva; i Javna skulptura – prisutnost skulpture u javnom prostoru Novog Sada i regiona kroz različite pristupe i kontekst.
Na koje načine možemo prikazati skulpture u muzejima? Ako skulpturu posmatramo kroz specifičnost umetničkog medija, otvara se više zanimljivih pitanja: Šta to definiše skulpturu i koja su njena granična područja? Na koji način se skulptura može izložiti i kakve su mogućnosti za njeno predstavljanje unutar muzeja? Na ova pitanja odgovore će ovaj vikend dati akademik Mrđan Bajić, kao i kustosi msr Stanislava Jovanović Mindić i Luka Kulić.

    Otvara se Izložba Jonasa Sestakresne “Resilience Threads“  u četvratk 28. novembra u 19 časova u Maloj galeriji SKCNS-a, koja se nalazi u Ulici Vladimira Perića Valtera 5.

 Izložba će moći da se pogleda do 17. decembra u Maloj galeriji, radnim danima od 10 do 15 časova. Oni koji žele da posete izložbu van navedenog termina dobrodošli su uz prethodnu najavu koju treba da pošalju dan ranije putem imejl adrese: skcnsart@gmail.com.

Autor izložbe “Resilience Threads” je Jonas Sestakresna, a istraživački tim čine: Ivona Tomić, Joseph Lamont, Marija Vuletić.

O izložbi:

U Indoneziji, tehnike tkanja u Istočnoj Sumbi, posebno ikat tehnika, predstavljaju važan deo kulture ovog regiona. Tokom kolonijalnog perioda, tkači su počeli da uključuju nove šare i materijale, mešajući tradicionalni dizajn sa uticajima koji su stigli sa kolonijalizmom. Ova praksa pokazuje kako su tkači iz Istočne Sumbe odgovorili na pritiske kolonijalnog doba i prilagodili svoje tradicije uticajima tog perioda. Integrisanjem stranih elemenata u svoje radove, tkači su sačuvali svoj kulturni identitet i istovremeno inovirali svoj zanat.

Izložba istražuje otpornost i kreativnost tkača iz Istočne Sumbe u kontekstu kolonijalizma, kroz seriju umetničkih video radova stvorenih uz pomoć jezika node-based vizuelnog programiranja i asistencije veštačke inteligencije. Svaki rad vizuelno interpretira transformaciju i priče iza odabranih tekstila. Svaki tekstil će biti predstavljen kroz dva video rada, koji prikazuju tradicionalne motive isprepletene sa kolonijalnim uticajima. Ovi vizuali će biti praćeni audio snimcima tradicionalnih pesama povezanih sa procesima tkanja u Istočnoj Sumbi.

Biografija:

Jonas Sestakresna je multimedijalni umetnik i pozorišni reditelj iz Indonezije, koji trenutno živi i radi na relaciji između Hrvatske i Indonezije. Njegov rad istražuje teme otuđenja, ksenoarheologije, ekološke svesti, rituala i tradicionalnog nasleđa. Sa praksom koja obuhvata audio-vizuelnu umetnost, performans i instalacije, Jonas istražuje spojeve drevnih tradicija i savremenog života, preispitujući kulturne narative. Njegovi trenutni projekti, poput Prehistoric Soul i Akar-Akar Austronesia, bave se austronezijskim kulturnim nasleđem, povezujući istorijske korene sa modernim perspektivama kroz interdisciplinarnu saradnju.