Skip to main content

NOVI SAD I „SEKOPAK” NASTAVLJAJU SARADNJU U OKVIRU ODRŽIVOG UPRAVLJANJA OTPADOM

By NOVI SADNo Comments

 

 

U cilju širenja efikasnog sistema primarne selekcije ambalažnog otpada na teritoriji Grada Novog Sada, gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić je u svečanoj sali Gradske kuće potpisao Memorandum o razumevanju sa direktorkom kompanije „Sekopak” d.o.o. iz Beograda, Violetom Belanović Kokir. Obraćajući se prisutnima gradonačelnik je istakao da je Grad Novi Sad posvećen očuvanju životne sredine i dostizanju nacionalnih ciljeva u svim segmentima zaštite životne sredine, kao i njihovog usklađivanja sa zakonodavstvom Evropske unije.

 

– Grad Novi Sad je u proteklom periodu realizovao nekoliko projekata u cilju razvoja upravljanja otpadom. O tome najbolje svedoči podatak da smo nedavno otvorili prvo reciklažno dvorište u koje je uloženo oko 190 miliona dinara, dok je u toku izrada projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju drugog reciklažnog dvorišta koje je planirano u Futogu. Ovo predstavlja najznačajniji deo budućeg Regionalnog centra za upravljanje otpadom u Novom Sadu. Tu su takođe i humanitarno – ekološke akcije širenja svesti o zaštiti životne sredine koje Grad Novi Sad svesrdno pomaže, pa je Udruženju „Čepom do osmeha” nedavno obezbedio prostor u Kreativnom distriktu. Sa kompanijom „Sekopak” Grad sarađuje već trinaest godina tokom kojih smo zajedno realizovali veliki broj akcija na unapređenju sistema skupljanja ambalažnog otpada u Novom Sadu. U okviru ovih projekata sakupljeno 290 tona staklene i 65 tona pet ambalaže, dok je u okviru projekta „Novi Sad pametno reciklira” postavljanjem pametnih reciklomata na centralnim gradskim lokacijama za sakupljanje PET ambalaže i aluminijumskih limenki samo od 10. aprila sakupljeno čak 500 kg PET ambalaže i 200 kg aluminijumskih konzervi – dodao je gradonačelnik i naglasio da veruje da će svi Novosađani vremenom u sebi razviti „ekopatriotizam” što je jedan od najboljih načina da negujemo i čuvamo naš grad i našu zemlju za generacije koje dolaze.

 

Direktorka kompanije „Sekopak” d.o.o. Violeta Belanović Kokir je rekla da Memorandum predviđa da će „Sekopak” izvršiti nabavku 350 zvona za odvajanje staklenog, 100 zvona za odvajanje papirnog ambalažnog otpada, kao i 5000 kanti za odvajanje svih vrsta ambalažnog otpada individualnih domaćinstava, dok će Grad nastaviti da radi na razvoju sopstvenog dugoročno održivog modela sistema primarne selekcije ambalažnog otpada.

PONAVLJA SE AKCIJA „HUMANITARNI PONEDELJAK“ NA ŠTRANDU ZA MIHAJLA DUBRAVCA

By HUMANITARNO, NOVI SADNo Comments

 

   U ponedeljak 13. maja, u okviru akcije „Humanitarni ponedeljak“ koja je bila namenjena za Mihajla Dubravca prikupljeno je 22.270,00 dinara. S obzirom da je prikupljen iznos manji od 60.000,00 dinara, Pravilnikom o uslovima i načinu sprovođenja akcije zbog loših vremenskih prilika predviđa se ponavljanje akcije narednog ponedeljka, te će se akcija prikupljanja sredstava ponoviti u ponedeljak 20. maja. Tog dana, ulaz na plažu se neće naplaćivati, a kartu će zameniti dobrovoljni prilozi posetilaca u skladu sa njihovim finansijskim mogućnostima. Kutije u koje će građani moći da prilože pomoć biće postavljene uz kapije Štranda od 8 do 19 časova.
Mihajlo ima 17 godina i boluje od autizma. Za njegovo bolje svakodnevno funkcionisanje potrebne su mu brojne terapije, fizioterapeuta, logopeda, banjskog lečenja, hiperbarične komore. Sredstva koja će se prikupljati biće namenjena za neophodne terapije fizioterapeuta, logopeda, suplemente kao i kondicione treninge koji su neophodni.
Ovim putem obaveštavamo sugrađane, koji imaju potrebe za ovakvom vrstom pomoći, da svoje zahteve mogu doneti na glavnu blagajnu Štranda.

MEDJUNARODNI FILMSKI FESTIVAL NA TEMU INVALIDITETA „UHVATI FILM“

By KULTURANo Comments

  „Satkani smo na vrednostima poštovanja ljudskih prava. Na spajanju i povezivanju svih različitosti. Na razvijanju empatije i društvene odgovornosti. Na želji da promenimo ustaljena gledanja na svet. Da podstaknemo na preispitivanje sebe i društva u kojem živimo. I na koncu, na podsticaju na akciju – kako bismo zajedničkim snagama izgradili pravedniji svet za sve“, kažu organizatori festivala „Uhvati film“.

„Uhvati film“ je međunarodni filmski festival na temu invaliditeta, a po višegodišnjoj tradiciji, svake godine u oktobru održava se najpre u Novom Sadu, a zatim i u Rijeci, Banjaluci i Kotoru.

Kako za UNS kaže portparolka festivala u Novom Sadu Marijana Ramić, cilj je da kroz umetnost menjaju stereotipe i predsrasude o osobama sa invaliditetom, ali i da afirmišu njihove umetničke potencijale.

Program festivala čine projekcije kratkometražnih filmova, umetnički program, diskusije, radiocnice. U Novom Sadu se festival, tradicionalno, održava u bioskopu Kulturnog centra Novog Sada.

„’Uhvati film’ traje pet dana, od srede do nedelje. U toku festivala prikaže se oko 30-ak filmova koji su prošli selekciju. Festivali u Rijeci, Banjaluci i Kotoru traju kraće, pa se na njima prikaže manji broj filmova“, kaže Ramić.

„Trudimo se da afirmišemo umetničke talente osoba sa invaliditetom, da i na taj način, kroz umetnost menjamo stereotipe i predrasude. Kroz performanse, muzičke i scenske nastupe, promociju knjiga i druge oblike umetnosti, ‘Uhvati film’ postaje inkluzivna spona među umetnicima sa invaliditetom duž regiona“, kažu organizatori.

Invalidnost kao različitost, a ne kao bolest ili senzacija

Svake godine u februaru, organizatori festivala raspisuju konkurs za filmove, a ove godine, iz celog sveta, pristiglo je njih 385.

„Selektorka i žiri kroz selekciju odaberu 30-ak i oni budu prikazani u toku festivala. Filmovi su dokumentarni, igrani, animirani… i veoma su kvalitetno urađeni“, kaže Ramić.

Ona ističe da je za odabir filmova koji će biti prikazani važno da odgovaraju temi i da ne prikazuju osobe sa invaliditetom na stereotipan i diskriminatorski način.

„Iako je u konkursu za filmove jasno naglašeno da filmovi koji promovišu invalidnost kao bolest/tragediju/kaznu od Boga odnosno stereotipe neće ući u selekciju, ipak se dešava da stignu i filmovi puni (očiglednih ili manje očiglednih) stereotipa“, kaže Ramić.

„Verujem da je to najčešće iz neznanja i bez loše namere, ali to je rezultat pre svega način na koji se u medijima svakodnevno izveštava o osobama sa invaliditetom – stereotipno. Takođe, na društvenim mrežama imamo poplavu diskriminatorskog odnosa prema ovim osobama, što je takođe posledica neinformisanosti čitavog društva, ali i nedovoljne interakcije sa osobama sa invaliditetom“, ističe ona.

Ramić navodi da se u medijima osobe sa invaliditetom uglavnom prikazuju u dve krajnosti, ili kao bolesni, bespomoćni ljudi kojima treba pomoć, ili kao superheroji.

„U slučaju druge krajnosti, stiče se utisak da su osobe sa invaliditetom osobe koje ništa ne mogu, što nije tačno, pa je eto super što su nešto uspele, kako često pišu mediji, ‘uprkos’ invaliditetu“, a nije problem invaliditet, već sistemske i društvene prepreke“, kaže Ramić.

Ona ističe da prikazivanje nečega što neko radi na drugačiji način od onog na koji to radi neko drugi ne sme da bude senzacionalističko.

„Osobe sa invaliditetom samo možda nešto rade na drugačiji način i to ne treba prikazivati kao senzaciju, već kao različitost“, rekla je ona.

U suprotnom se, kako navodi, pospešuje širenje stereotipa.

„Suština je da svako društvo ima obavezu i odgovornost da bude pristupačno svima. Društvene prepreke i sistemski problemi su izazovi koje svi treba da rušimo“, rekla je Ramić.

Filmovi su emotivni i dirljivi, ali ne i patetični

„Kada u diskusijama posle projekcija pitamo publiku kakav je film, oni često kažu – emotivan, dirljiv. Na naše pitanje da li je i patetičan odgovore negativno. I to je naš cilj. Da pokažemo da empatija i solidarnost mogu da idu bez patetike“, priča Ramić za UNS.

Svakog dana prikazuje se oko dva sata filmova, odnosno ukupno sedam sati u toku četiri dana festivala.

Nakon svake projekcije organizovani su razgovori, diskusije sa publikom. One su tematski povezane sa prikazanim filmom ili stavljaju u fokus teme o kojima se ne govori često u javnosti.

„Teme filmova su univerzalne“, kaže Marijana, o ljubavi, prijateljstvu, podršci, porodičnim vrednostima, borbi sa sistemom…

„Ipak, svake godine imamo i nešto novo sa čime se, kao temom, susrećemo prvi put. Na primer, jedne godine je prikazan film o osobi koja ne prepoznaje i ne pamti lica, ili o osobama koje nemaju čulo mirisa i ukusa i tome kako oni funkcionišu. Zaista najširi mogući spektar tema i na to smo ponosni“, kaže Ramić.

Na festivalu bude i fimova koji govore o višestrukoj marginalizaciji osoba sa invaliditetom, o onima koji su transrodni, pripadnici LGBT populacije, onima koji su u situacijama rata, siromaštva…

„Postoji jedan film koji prikazujemo često u okviru karavana i edukacija – projekata koji su deo ‘Uhvati film’ brenda, zove se ‘Mis Ronaldo’. Govori o devojčici iz Sirije koja je ostala bez noge kada je pala bomba dok je igrala fudbal. Odličan film koji tera na razmišljanje, pa diskusije o ovom filmu budu uvek ‘žive’“, kaže Ramić.

Ona podseća da i po propozicijama konkursa, osobe sa invaliditetom ne moraju uvek biti glavna tema filma.

„Film može biti o nekoj sasvim drugoj temi, a invaliditet samo provučen kroz priču“, kaže Ramić i navodi primer filma koji je prikazan prošle godine o srednjoškolki čija je najbolja drugarica u filmu osoba sa invaliditetom.

Filmovi, fotografije, objave pristupačne svima

Svi filmovi koji se prikažu na festivalu, budu maksimalno moguće prilagođeni osobama sa invaliditetom.

„Vodimo računa o pristupačnosti svih naših sadržaja u najvećoj mogućoj meri. Novosadski ’Uhvati film’ održava se u maksimalno postojećem fizički pristupačnom prostoru (pristupačan bioskopski prostor i toalet za osobe sa invalidetom). Svi programi festivala su pristupačni i gluvim i nagluvim osobama, filmovi su opisno titlovani na srpski jezik, govorni segmenti prevode se na znakovni jezik. Filmski program je audioopisan i  sinhronizovan i time dostupan i slepim i slabovidim osobama. Ulaz na Festival je besplatan za sve kako bi kvalitetan kulturni sadržaj koji nudimo bio što dostupniji svima“, kaže Ramić.

Ona dodaje da o pristupačnosti vode računa u svakom segmentu svog rada, pa tako i u promociji festivala, kao i na društvenim mrežama.

„Trudimo se da nam i društvenim mrežama objave budu pristupačne osobama sa invaliditetom. Svaka fotografija je opisana alternativnim tekstom, svaki video audioopisan i sinhronizovan, titlovan ili preveden na srpski znakovni jezik. I sama promocija festivala je takva. Normalno je da ako govorite o pristupačnosti i nastup treba da vam bude takav“, kaže ona.

Često se desi, priča, da događaji koji se organizuju i namenjeni su osobama sa invaliditetom njima ne budu prilagođeni.

„To je apsurd, organizujete konferenciju, a prostor vam, na primer, nije prilagođen. Ili napravite poziv za slepe i slabovide osobe i nemate audio opis… Važno je, i uvek apelujemo i na medije, i na civilni sektor – brinite o pristupačnosti, to će, osim što ćete ispoštovati Ustav, zakone i ne narušiti ljudska prava, poboljšati i vaš događaj, imaćete različitu i bogatu publiku“, kaže Ramić.

Volonteri su neizostavni deo „Uhvati film-a“

Već sedam godina, osim konkursa za filmove, organizatori „Uhvati film“ festivala raspisuju i konkurse za volontere.

Konkurs za volontere prevodioce je upravo završen, a kako navode u organizaciji, pred sam početak festivala, biće raspisan još jedan poziv – za volontere koji će pomagati u toku festivala.

„Ove godine stiglo nam je 25 prijava za volontere prevodioce. Oni imaju veoma zahtevan zadatak da prevedu filmove na srpski, a  prevode i sinopsise filmova, razgovore na samom festivalu i drugo. Veoma smo zahvalni i srećni jer imamo jedan broj volontera koji nam se svake godine vraća“, kaže Marijana.

Poruke sa festivala namenjene široj publici

I publika koja dolazi na festival je svake godine sve brojnija. Dolaze često i organizovano iz različitih gradova Srbije i regiona.

„Festival je namenjen široj javnosti, ne samo osobama sa invaliditetom. Zapravo, najveći broj poruka u filmovima je namenjen upravo široj publici i radujemo se što se naša publika svake godine povećava“, rekla je Ramić za UNS.

Ona ističe i da je upravo zbog svoje pristupačnosti ovaj festival jedinstven i da zbog toga što su filmovi audio-opisani i sinhronizovani na srpski jezik, opisno titlovani, a svi govorni sadržaji prevedeni na srpski znakovni jezik, gluve i nagluve i slepe osobe mogu ovde doživeti nešto što inače nemaju često prilike u Srbiji i regionu da dožive.

Autor: K. Kovač Nastasić

Foto: M.Tomić

 

 

JAVNA LICITACIJA ZA DAVANJE U ZAKUP SLOBODNIH POSLOVNIH PROSTOR

By NOVI SAD, VESTINo Comments

 

   LICITACIJA ZA DAVANJE U ZAKUP SLOBODNIH POSLOVNIH
PROSTORA NA PIJACAMA U NOVOM SADU ODRŽATI U SREDU
22. MAJA 2024. GODINE, SA POČETKOM U 10.00 SATI, u
prostorijama Javnog komunalnog preduzeća „Tržnica“ Novi Sad, Ulica
Žike Popovića broj 4.
Sva obaveštenja u vezi sa raspisanim oglasom mogu se dobiti u
prostorijama JKP “Tržnica” Novi Sad, Ulica Žike Popovića 4, u Službi
za komercijalne poslove ili putem telefona 021/48-08-518 svakog radnog
dana od 8.00 do 14.00 sati, kao i na oglasnim tablama na svakoj od pijaca.
Više informacija o licitaciji možete pronaći na internet prezentaciji
preduzeća www.nstrznica.co.rs.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]

PET GODINA NOVOSADSKOG DEČIJEG KULTURNOG CENTRA

By KULTURA, NOVI SADNo Comments

   Novosadski dečiji kulturni centar, jedna od najmlađih ustanova kulture Grada, obeležio je petogodišnjicu svog postojanja. Tim povodom prisutnima se obratio član Gradskog veća za kulturu Dalibor Rožić.
– Verujem da će kulturni, obrazovni, umetnički i zabavni program Novosadskog dečjeg kulturnog centra
nastaviti da se uspešno razvija u skladu sa izazovima savremenog doba, da će ostati mreža podrške koja će prilagođavati format komunikacije i
rasti i menjati se zajedno sa novim generacijama Novosađana. Grad Novi Sad, putem Gradske uprave za kulturu prepoznaje značaj i snažno podržava
razvoj ove mlade ustanove kulture koja ima aktivno učešće u Mreži kulturnih stanica, kroz rad Kulturne stanice „Mlin“. Novosadski dečiji kulturni
centar svojim delovanjem i aktivnostima utiče na stvaranje jedne sinergije kulturnih ustanova u gradu, ali i mnogo šire, te promoviše jedinstvenost i
raznovrsnost kulturne ponude za decu i mlade. Čestitam vam petogodišnjicu uspešnog rada, uz želju da se što više dece u Novosadskom dečjem kulturnom centru sreće, druži i plete vesele uspomene jednog bezbrižnog detinjstva od kojeg Novi Sad najbolje raste – rekao je Dalibor Rožić.
Direktorka Centra Ana Pantić Bernad istakla je da je samo od početka ove godine kroz Centar prošlo više od 2700 mališana i da je realizovano blizu 90 programa. Ona je takođe dodala da je želja svih zaposlenih da Novosadski dečji kulturni centar postane još posećeniji, da bude obogaćen novim kulturnim sadržajima i tako postane prva adresa u gradu kada je reč o edukaciji dece u oblasti kulture.
U okviru obeležavanja petogodišnjice organizovan je kulturno-umetnički program na kojem je nastupila mlada violinistkinja Lana Zorjan i dodeljena
su priznanja pobednicima literarnog konkursa lista „Neven“, pod nazivom „U snu deca rastu”, povodom 126. godišnjice rođenja Desanke Maksimović, a
Daliboru Rožiću je dodeljena zahvalnica Centra.

SVEČANO DODELJENI UGOVORI O SUFINANSIRANJU PROGRAMA ENERGETSKE SANACIJE

By NOVI SADNo Comments

   Gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić, zajedno je sa ministarkom rudarstva i energetike Dubravkom Đedović Handanović prisustvovao svečanoj dodeli 137 Ugovora o sufinansiranju programa energetske sanacije, u okviru projekta ,,Čista energija i energetska efikasnost”.

 

– Novi Sad već četvrtu godinu učestvuje u ovom projektu uz podršku Ministarstva, a u toku 2021. 2022. i 2023. godine izdvojili smo sredstva u iznosu od gotovo 130.000.000,00 dinara, za pružanje novčane podrške u sprovođenju mera energetske sanacije koju je iskoristilo 830 građana za zamenu stolarije. Uskoro ćemo raspisati još jedan Javni poziv i siguran sam da će se veliki broj građana i ovaj put konkurisati za sredstva za saniranje svojih domova. aša je obaveza da obezbedimo dovoljno sredstava da stvaramo energetsku efikasnost u svakom domu i svakoj instituciji. To je naš zajednički zadatak i to ćemo zajedno sprovoditi – rekao je gradonačelnik i dodao da je Grad zajedno sa Ministarstvom rudarstva i energetike realizovao energetsku sanaciju vrtića „Bubamara” na Klisi, a u narednom periodu biće realizovan i projekat energetske sanacije Osnovne škole „Branko Radičević”.

 

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović istakla je da je Program energetske sanacije domaćinstava projekat koji je, možda i više od drugih projekata, direktno usmeren ka građanima i tiče se svakog građanina i građanke naše zemlje.

 

– Ove godine otišli smo korak dalje i u stvaranju uslova da svi građani imaju jednake šanse za učešće, time što smo ostavili period od najmanje 10 dana od trenutka objave javnog poziva do podnošenja prijava, a to time i dodatno vreme da se upoznaju sa uslovima javnog poziva i prikupe dokumentaciju. Cilj je da do kraja 2027, kad se održava specijalizovana izložba EXPO, računajući prošlogodišnji i aktuelni javni poziv, ukupno oko 50.000 građana dobije subvencije i za to smo obezbedili 50 miliona dolara u saradnji sa Svetskom bankom- zaključila je ministarka Handanović.

POČINJE SUZBIJANJE AMBROZIJE NA 9,5 MILIONA KVADRATA U NOVOM SADU I PRIGRADSKIM NASELJIMA

By NOVI SAD, SERVISNE VESTINo Comments

   Gradsko zelenilo počinje suzbijanje ambrozije u Novom Sadu i prigradskim naseljima. Ambrozija će se, kako je predviđeno Programom održavanja javnih zelenih površina pod ambrozijom i drugim alergogenim biljkama za 2024. godinu, suzbijati na ukupnoj površini od 9.500.000 kvadrata.
Predviđeno je da se ambrozija na 8.842.000 kvadrata uklanja mehanički, što podrazumeva košenje i sakupljanje, a da se hemijskim merama, suzbija na površini od 658.000 kvadrata.
Suzbijanje ambrozije i drugih alergenih biljaka radiće se u periodu od maja do novembra, u skladu sa meteorološkim uslovima i stanjem na terenu sistematski, na osnovu naloga Gradske uprave za građevinsko zemljište i investicije i preporuka Prirodno-matematičkog i Popljoprivrednog fakulteta, koji su zaduženi za poslove monitoringa.
JKP „Gradsko zelenilo“ Novi Sad apeluje na vlasnike privatnih parcela, građevinskog zemljišta i poljoprivrednike da uklone ambroziju sa svojih parcela kako se ova alergena biljka ne bi širila.
Da podsetimo, Na osnovu Uredbe o merama za suzbijanje i uništavanje korovske biljke ambrozija (Ambrosia artenisiifolia L.) koja je propisana u skladu sa Zakonom o zaštiti bilja, svaki vlasnik ili korisnik poljoprivrednog ili građevinskog zemljišta dužan je da ukloni ambroziju sa svoje parcele pod pretnjom novčane kazne.

DANAS BEZ TOPLE VODE DEO RUMENAČKOG PUTA

By NOVI SAD, SERVISNE VESTINo Comments

   Danas, 16. maja 2024. godine, od 8.30 sati, zbog radova na rekonstrukciji vrelovoda i vrelovodnih priključaka u Ulici Pančevačkoj prekinuta je isporuka toplotne energije za pripremu tople potrošne vode za objekte na Rumenačkom putu od broja 7 do broja 21.

Normalizacija u isporuci toplotne energije za pripremu tople potrošne vode očekuje se istog dana, 16. maja 2024. godine u poslepodnevnim časovima.