UMETNOST

    Članica Gradskog veća za kulturu Grada Novog Sada Maja Čeremidžić Šainović prisustvovala je svečanom otvaranju trodnevnog festivala „Pristupačna umetnost”, koji se održava od 31. marta do 2. aprila u Kulturnoj stanici „Eđšeg”. Festival ima za cilj promociju inkluzivnosti i podizanje svesti o talentima umetnika sa invaliditetom, uz naglašavanje važnosti pristupačnosti ustanova i objekata kulture, kao i šireg društvenog prihvatanja i saradnje.

– Grad Novi Sad je posvećen radu na izgradnji istinski inkluzivnog društva i pružanju podrške osobama sa invaliditetom da žive svoj život punim potencijalom. U tom smislu, verujem da su teme koje Festival „Pristupačna umetnost” osvetljava važne za razvijanje potencijala osoba sa invaliditetom. Omogućavanje njihovog punog učešća u kreiranju kulturnih sadržaja bogati lepezu kulturnog života, kako lokalne zajednice, tako i društva u celini. Očekujem da ćemo tokom trajanja Festivala čuti različita mišljenja i da ćemo doći do zajedničkih rešenja. Samo ako radimo zajedno naš grad može biti mesto u kojem svi mogu uživati ista prava i mogućnosti, gde smo svi jednaki, sa svim našim razlikama – rekla je Maja Čeremidžić Šainović obraćajući se prisutnima.

Ovaj kulturni događaj organizovali su Udruženje „Sofos” iz Srbije i NVO „Poligon za žensku izuzetnost” – Sofija iz Crne Gore, uz podršku Britanskog saveta, i predstavlja deo velikog projekta „Kultura i kreativnost za Zapadni Balkan”, koji finansira Evropska unija.

    U okviru Meseca frankofonije u Galeriji Matice srpske, u četvrtak, 27. marta u 18.00 sati održaće se kustosko vođenje Inspirisani Francuskom kroz stalnu postavku, a publiku će sa umetnicima koji su boravili u Parizu upoznati kustoskinja Ivana Rastović.

U okviru pratećeg programa izložbe Plemstvo u srpskoj vizueloj kulturi XVIII veka u petak, 28. marta u 19.00 sati biće održano predavanje istoričarke umetnosti dr Branke Kulić Dvorci plemićkih porodica u XVIII veku. Takođe, tokom vikenda, 29. i 30. marta u 13.00 i 17.00 sati održaće se kustoska vođenja kroz pomenutu izložbu, a publika će moći da čuje priču o plemstvu od muzejskih edukatorki msr Jovane Simić i Milice Milošević.

    U okviru pratećeg programa izložbe Plemstvo u srpskoj vizuelnoj kulturi XVIII veka održaće se predavanje višeg arhiviste Zagorke Avakumović pod nazivom Zbirka povelja i diploma Arhiva Vojvodine u petak, 14. marta u 19.00 sati.

Tokom vikenda, 15. i 16. marta u 13.00 i 17.00 sati biće održana autorska vođenja dr Aleksandre Čelovski kroz izložbu Plemstvo u srpskoj vizuelnoj kulturi XVIII veka.

U nedelju, 16. marta u 15.30 sati biće održano kustosko vođenje na ruskom jeziku kroz modul Identitet kolekcije u okviru stalne postavke GMS.

    Tokom vikenda, 8. i 9. marta u 13.00 i 17.00 sati biće organizovana kustoska vođenja kroz izložbu Plemstvo u srpskoj vizuelnoj kulturi XVIII veka. Publiku će sa izložbom upoznati muzejski edukatori msr Jovana Simić i msr Goran Vujkov, sa posebnim osvrtom na portrete plemkinja o kojima će biti više reči u subotu, 8. marta povodom praznika Dan žena.

U nedelju, 9. marta u 15.30 sati biće organizovano kustosko vođenje na ruskom jeziku kroz modul stalne postavke pod nazivom Transformabilnost umetnosti.

PLEMSTVO U SRPSKOJ VIZUELNOJ KULTURI XVIII VEKA

Kustoska vođenja kroz izložbu
Msr Jovana Simić i msr Goran Vujkov, muzejski edukatori
subota i nedelja, 8. i 9. mart u 13.00 i 17.00 sati
Publici će tokom vikenda biti predstavljen život plemstva okupljenog pod okriljem Karlovačke mitropolije tokom XVIII veka kroz novu izložbu Plemstvo u srpskoj vizuelnoj kulturi XVIII veka. Kroz preko 80 umetničkih dela, predmeta i arhivske građe izložba analizira fenomen plemstva iz različitih perspektiva, od sticanja plemićkog statusa, prilagođavanja ličnog identiteta pojedinca zahtevima reprezentativne javnosti kroz poručivanje portreta, prilaganje Crkvi i ktitorske aktivnosti, patronažu umetnosti i kulture, podizanja raskošnih kurija i dvoraca pa do odabiranja lokacija grobnih mesta.
U subotu, 8. marta u 13.00 i 17.00 sati, s obzirom na praznik Dan žena, muzejska edukatorka msr Jovana Simić upoznaće publiku sa portretima plemkinja i sa njihovim životom. Saznajte kako je izgledala vladavina Marije Terezije, ko su bile Izabela od Parme, Poleksija Čokić, Sara Avakumović, Sofija Joanović Bekeš, grofica Nako, Anastasija Nako, a biće reči o i prababi, babi, majci i sestri Save Tekelije.

    U okviru pratećeg programa izložbe Plemstvo u srpskoj vizuelnoj kulturi XVIII veka u petak, 28. februara u 19.00 sati biće održano predavanje istoričarke književnosti prof. dr Mirjane D. Stefanović pod nazivom Leksikon srpske kulture u XVIII veku.

Tokom vikenda, 1. i 2. marta u 13.00 i 17.00 sati biće održana kustoska vođenja kroz modul Identitet kolekcije u okviru nove stalne postavke GMS. Publiku će sa ovim modulom u subotu upoznati dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica GMS, a u nedelju dr Snežana Mišić, muzejska savetnica.

Takođe, u nedelju, 2. marta sa početkom u 15.30 sati biće održano kustosko vođenje na ruskom jeziku kroz modul Hronologija srpske umetnosti u okviru nove stalne postavke, a publiku će voditi kulturološkinja Marija Stoborod Šibanova.

Kustoska vođenja kroz stalnu postavku
Identitet kolekcije
subota i nedelja, 1. i 2. mart, u 13.00 i 17.00 sati
Vode: dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica GMS i dr Snežana Mišić, muzejska savetnica

Svaka ustanova satkana je od određenih osobenosti koje je čine jedinstvenom. Mesto i ulogu Galerije Matice srpske u istoriji srpske kulture i mreži muzejskih ustanova definisalo je nekoliko odrednica: jedinstvena biografija i činjenica da je to jedina nacionalna ustanova kulture čiji osnivač nije država nego najstarije srpsko društvo Matica srpska. Istorijat Galerije Matice srpske čini skup ličnosti i događaja u periodu od 1847. godine kada je doneta odluka o formiranju Muzeuma u okviru Matice srpske preko preseljenja Matice srpske u Novi Sad 1864. godine, otvaranja Muzeja za javnost 1933. godine, osamostaljenja i izdvajanja u samostalnu ustanovu 1947. i konačno, potpune profesionalizacije 1958. godine sa stalnom postavkom u sopstvenoj zgradi u kojoj se i danas nalazi.
Pred odabranim umetničkim delima publika će imati priliku da kroz kustoska vođenja upozna biografiju ustanove i modele popunjavanja kolekcije kroz delatnost stipendista, dobrotvora i darodavaca. Takođe, upoznaće se sa pulsom kolekcije – najvrednijim delima i saznaće kakve se dragocenosti čuvaju u Riznici i Kabinetu retkosti.

Predavanje
Leksikon srpske kulture u XVIII veku
prof. dr Mirjana D. Stefanović, istoričarka književnosti
petak, 28. februar u 19.00 sati
Tokom trajanja aktuelne izložbe Plemstvo u srpskoj vizuelnoj kultrui XVIII veka biće realizovan bogat prateći program u vidu različitih predavanja stručnjaka iz oblasti društvene i kulturne istorije novog veka petkom u 19.00 sati. Ovog petka biće održano predavanje Leksikon srpske kulture u XVIII veku prof. dr Mirjane D. Stefanović, istoričarke književnosti.
Vojnik, žena, građanin, plemić, poeta… Život Srba u građanskom veku može se ispričati i leksikonski. Doživite prijateljski ulazak u novu kulturu Srpkinje i Srbina, čak i ako je bez otadžbine, ali u okružju stranog uticaja i domaće baštine.

Ove nedelje u Galeriji Matice srpske biće organizovan bogat program za posetioce.

U sredu, 19. februara u 18.00 sati biće organizovano kustosko vođenje na ruskom jeziku kroz modul Identitet kolekcije u okviru nove stalne postavke GMS. Publiku sa ruskog govornog područja vodiće kulturološkinja Marija Stoborod Šibanova.

U četvrtak, 20. februara u 12.00 sati biće organizovano predstavljanje izložbe Plemstvo u srpskoj vizuelnoj kulturi XVIII veka za predstavnike medija. Svi zainteresovani novinari mogu potvrditi svoje prisustvo na premijernom vođenju dr Aleksandre Čelovski i upoznati se sa konceptom nove izložbe.

U petak, 21. februara u 19.00 sati u okviru pratećeg programa izložbe Plemstvo u srpskoj vizuelnoj kulturi XVIII veka biće održano autorsko vođenje dr Aleksandre Čelovski kroz izložbu za širu publiku.

Tokom vikenda, 22. i 23. februara u 13.00 i 17.00 sati biće održana kustoska vođenja kroz modul Transformabilnost umetnosti u okviru nove stalne postavke. Kroz ovaj modul vodiće dr Danilo Vuksanović i Luka Kulić.

    U petak, 14. februara u 19.00 sati u Galeriji Matice srpske otvoriće se izložba Plemstvo u srpskoj vizuelnoj kulturi XVIII veka. Prisutnima će se na otvaranju obratiti dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica GMS, dr Aleksandra Čelovski, autorka izložbe i dr Branka Kulić, istoričarka umetnosti.

Kako je izgledao život srpskog naroda na području Habzburške monarhije pod vladavinom carice Marije Terezije? Na koji način su srpski plemići dolazili do svojih titula i kako su se razlikovali od austrijskog plemstva? Po čemu su se porodice Tekelija, Čarnojević, Stratimirović, Rašković, Georgijević izdvajali od drugih porodica? Odgovore na ova pitanja pružiće nova velika izložba u Galeriji Matice srpske koja se otvara u petak, 14. februara u 19.00 sati pod nazivom Plemstvo u srpskoj vizuelnoj kulturi XVIII veka. Prisutnima na otvaranju obratiće se dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica GMS, dr Aleksandra Čelovski, autorka izložbe i dr Branka Kulić, istoričarka umetnosti.
Izložba Plemstvo u srpskoj vizuelnoj kulturi XVIII veka nastala je kao rezultat doktorske disertacije i višegodišnjeg istraživanja dr Aleksandre Čelovski, kustoskinje Galerije Matice srpske. Publici će biti predstavljen život plemstva okupljenog pod okriljem Karlovačke mitropolije tokom XVIII veka kroz više izložbenih celina U okviru reprezentativne javnosti, Plava krv i vrlina: tipovi plemstva, Obrazovanje kao privilegija, Patroni i dobrotvori, Porodična galerija: bračne strategije plemstva, Plemstvo i ktitorstvo. Kroz preko 80 umetničkih dela, predmeta i arhivske građe izložba analizira fenomen plemstva iz različitih perspektiva, od sticanja plemićkog statusa, prilagođavanja ličnog identiteta pojedinca zahtevima reprezentativne javnosti kroz poručivanje portreta, prilaganje Crkvi i ktitorske aktivnosti, patronažu umetnosti i kulture, podizanja raskošnih kurija i dvoraca pa do odabiranja lokacija grobnih mesta.
Izložba o plemstvu u XVIII veku vraća nas u period u kom reč plemstvo ne označava imaginarne likove, već stvaran sloj društva koji je zbog svojih zasluga i vrlina uživao privilegovan položaj. Istinita priča o stupanju u redove plemstva, hijerarhijske podele statusa, nivo moći i povlastica koje su posedovali, dosta je kompleksna. Statusne razlike su uočavane kroz posedovanje imanja, porodičnog grba, epiteta u imenu ili preko načina odevanja, nošenja nakita i oružja. U izložbenom prostoru, kroz pažljivo posmatranje detalja na slikama, analiziraće se modeli dokazivanja pripadnosti reprezentativnoj javnosti, ali se ujedno preko njih može otkriti eventualna izveštačenost ovog sloja. Takođe, srpske porodice su, nakon sticanja plemićkog statusa, stupale u red privilegovanih i težile su borbi za široke slojeve srpskog stanovništva. Zbog svega navedenog, promatranje plemstva sa sobom nosi izazovna pitanja o raspodeli moći, vrednostima koje moć dodeljuju i mogućnostima koja ona nosi, te da li privilegije bivaju iskorišćene samo za sopstvenu ili opštu dobrobit. Iako život pojedinih plemićkih porodica nije bio na evropskom nivou, čast i izvestan ponos zbog pripadanja plemstvu su uvek bili prisutni.
Pored portreta habzburških vladara i Srba plemića iz Galerije Matice srpske, biće izloženi portreti iz kolekcije Narodnog muzeja Srbije i Muzeja grada Beograda, ali i iz Nacionalnog muzeja Mađarske iz Budimpešte, Muzeja lepih umetnosti Budimpešta, Srpskog crkvenog muzeja u Sentandreji i Riznice srpske pravoslavne eparhije temišvarske. Izuzetno važni dokumenti i predmeti za razumevanje plemstva kao društvenog fenomena su povelje o dodelama i potvrdama plemićkog statusa iz kolekcija Istorijskog muzeja Srbije, Vojnog muzeja, Arhiva Vojvodine, Muzeja Vojvodine, Muzeja Srpske pravoslavne crkve i Gradskog muzeja Vršac. Uz to, primenom savremenih tehnologija predstavljen je izgled plemićkih kurija podizanih u Banatu i Bačkoj, a njihov prvobitni sjaj i reprezentativnost dočarani su predstavljanjem rezultata projekta digitalne rekonstrukcije enterijera dvoraca pomoću veštačke inteligencije.
Tokom trajanja izložbe biće realizovan bogat prateći program u vidu različitih predavanja stručnjaka iz oblasti društvene i kulturne istorije novog veka petkom u 19.00 sati, kao i autorskih i kustoskih vođenja vikendom u 13.00 i 17.00 sati. Za decu i tinejdžere biće pripremljene tematske kreativne radionice subotom u periodima od 11.00 do 12.30 sati i od 16.00 do 17.30 sati. Prateći program možete pratiti na zvaničnom sajtu i na društvenim mrežama Galerije Matice srpske.
Publika će moći da pogleda izložbu do 1. juna 2025. godine.
Realizaciju kataloga i izložbe omogućilo je Ministarstvo kulture Republike Srbije.

    Povodom Dana državnosti, u subotu i nedelju 15. i 16. februara, ulaz u Galeriju Matice srpske biće besplatan, a publika će imati priliku da se kroz kustoska vođenja oba dana u 13.00 i 17.00 sati upozna sa modulom Hronologija srpske umetnosti u okviru stalne postavke GMS. Kroz ovaj modul vodiće kustoskinje msr Stanislava Jovanović Mindić i Ivana Janjić.

Kustoska vođenja kroz stalnu postavku

Hronologija srpske umetnosti

subota i nedelja, 15. i 16. februar, u 13.00 i 17.00 sati

Vode: msr Stanislava Jovanović Mindić i Ivana Janjić, kustoskinje

Povodom Dana državnosti, 15. i 16. februara, ulaz u Galeriju Matice srpske će biti besplatan, a publika će imati priliku da se na kustoskim vođenjima upozna sa modulom Hronologija srpske umetnosti.

Srpska kultura XVIII veka neraskidivo je vezana za religioznu umetnost kao simbol verskog identiteta, dok su na srpsku umetnost u XIX veku uticale okolnosti određene životom srpskog  naroda u okvirima Habzburške monarhije i Osmanskog carstva. To je period obeležen oslobodilačkom borbom, težnjom ka ujedinjenju srpskog naroda i formiranjem samostalne države. Tokom XIX veka novoformirano srpsko građanstvo, evropeizirano i finansijski osnaženo, postalo je nosilac društvenih promena i naručilac umetničkih dela. Umetnici su usvajali nove ideje iz evropskog slikarstva tokom školovanja na likovnim akademijama u Beču i Minhenu. Tokom XX veka srpska umetnost razvijala se u snažnom dijalogu između evropske modernosti i lokalnih osobenosti. Umetnost aktivno beleži sliku društva koje se menja, često ga oštro kritikujući. Početkom XX veka Beč, Minhen, Budimpešta i Prag smenjuje Pariz kao vodeći centar i uporište novih generacija srpskih umetnika koje prihvataju i promišljaju ideje impresionizma, ekspresionizma, kubizma, različite avangarne tendencije, te koncept povratka redu i težnje ka apstraktnom izrazu.

Kako je tekao razvoj srpske likovne umetnosti i koje su to umetničke pojave koje je određuju? Krenite na umetničko putovanje kroz modul Hronologija srpske umetnosti i upoznajte se zografskim ikonama, grafikama, slikama, crtežima i skulpturama iz epoha baroka, klasicizma, romantizma, realizma i modernizma.