admin

    Zamenik gradonačelnika Novog Sada Đurađ Jakšić i predsednica  Skupštine Grada Novog Sada Dina Vučinić zajedno sa delegacijom Saveza udruženja ratnika oslobodilačkih ratova Srbije od 1912. do 1920. godine i potomaka, kao i delegacijom Vojske Srbije, položili su vence na Spomen krst palim borcima od 1912-1918. godine, u porti Uspenske crkve, a povodom obeležavanja 9. novembra – Dana oslobođenja Novog Sada u Prvom svetskom ratu. Pomen stradalima održalo je sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve.

– Čestitam Novosađanima 106 godina od oslobođenja grada u Prvom svetskom ratu, kada se prisećamo jednog od najznačajnijih dana u slavnoj srpskoj istoriji, kada je u pojutarje Mitrovdana, 9. novembra 1918, srpska oslobodilačka vojska, ovenčana slavom, koju je predvodio major Bugarski, ušla u Novi Sad, gde je svečano dočekana. Pamtimo da je nedugo potom održana i Velika Narodna Skupština,  na kojoj je doneta istorijska odluka o prisajedinjenju Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji, koja je izmenila tok istorije, jer je dovela do ispunjenja viševekovnog sna naših predaka. Zato je ovo jedan od najsvetlijih datuma u bogatoj tradiciji Novog Sada. Ne postoji ništa veličanstvenije i dragocenije od slobode, zato su upravo  9. novembar 1918. godine i 23. oktobar 1944. godine najznačajniji momenti u istoriji Novog Sada, jer su to datumi kada je u njega stigla sloboda. Moramo iskazati veliko poštovanje prema našim precima, prema svim herojima koji su nam doneli slobodu, koju su platili najvećom vrednošću, svojim životima  – izjavio je zamenik gradonačelnika Jakšić.

Predsednica Skupštine Grada Novog Sada Dina Vučinić je izjavila da je oslobođenje otvorilo novu stranicu u istoriji srpskog naroda na ovim prostorima.

– Ovaj trenutak je značio kraj dugih godina patnje i početak novih prilika za sve koji su živeli u ovim krajevima. Oslobođenjem je započet put ka ostvarenju vekovnog sna – ujedinjenju srpskog naroda i stvaranju zajedničke države sa Srbijom. Već 25. novembra, na Velikoj Narodnoj Skupštini Srba, Bunjevaca i drugih Slovena Banata, Bačke i Baranje, doneta je istorijska odluka o prisajedinjenju tadašnje Vojvodine Kraljevini Srbiji. Današnji dan podseća nas na sve koji su se žrtvovali i borili za slobodu i zajedništvo. Zahvaljujući njima, živimo u slobodi, sa svešću o istorijskom nasleđu koje nam daje snagu za budućnost – zaključila je Vučinić.

    Procenu štete nastale na objektu Gradske kuće, jednog od najznačajnijih kulturno-istorijskih spomenika i jednog od najpoznatijih simbola Novog Sada, tokom nasilnih protesta 5. novembra, obavljaju stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture i ovlašćeni sudski veštak građevinske struke, koji se nalazi na zvaničnoj listi sudskih veštaka nadležnog suda u Novom Sadu.

Zavod za zaštitu spomenika kulture će na osnovu obima štete koju u svom nalazu bude utvrdio ovlašćeni sudski veštak izraditi elaborat rekonstrukcije fasade cele gradske kuće, svih vrata i prozora, i svih drugih oštećenja nastalih na spoljašnjosti i unutrašnjosti objekta, čija gradnja je završena 1894. godine.

Izuzetno je važno znati da je Gradska kuća jedan od najznačajnijih spomenika kulture u Novom Sadu, i da se oštećenja na fasadi ne mogu prosto ofarbati, ili okrečiti, niti se mogu ukloniti nikakvom hemijom, peskarenjem, ili drugim sredstvima. Neophodno je da se uradi rekonstrukcija cele fasade, jer je, ponavljamo, reč o objektu od najvećeg kulturno-istorijskog značaja za Novi Sad.

Prilikom nasilnih protesta osim farbom koja je naneta na sve zidove objekta, oštećeni su fasadni reljefi i drugi ukrasi na fasadi objekta iz 1894. godine, i neophodno je da se izrade konzervatorsko-restauratorski uslovi za ceo objekat. U isto vreme, prozorski okviri, i ragastovi vrata takođe predstavljaju kulturno-istorijsku vrednost, i ne mogu se zameniti običnim, ili sličnim novim vratima i prozorima. Neophodno je da se izradi projekat i izvrši konzervatorska restauracija originalnih okvira i ragastova. Napominjemo da radovi na reastauraciji kulturno-istorijskih spomenika ne mogu da se izvode kao na drugim objektima, koji nemaju zaštitu kao spomenici kulture od izuzetnog značaja. Očigledno je da je reč o vrlo složenim i obimnim radovima koji iziskuju ogromna finansijska sredstva, čiji će iznos biti poznat nakon procene ovlašćenog sudskog veštaka.

Napominjemo da se na zlonameran i potpuno pogrešan način tumače informacije o knjigovodstvenoj vrednosti Gradske kuće. Knjigovodstvena vrednost ne predstavlja tržišnu vrednost objekta. Stvarna vrednost objekta Gradske kuće, ne može da se određuje prostom procenom kupoprodajne tržišne vrednosti, pošto se radi o jednom od najznačajnijih kulturno-istorijskih objekata u Novom Sadu, već na osnovu posebne procene sudskog veštaka, koji bi u obzir uzeo istorijske, kulturne i estetske vrednosti, kako celog objekta, tako i svake pokretne stvari koja ima antiknu vrednost.