Uz glavnu šetnu stazu u Limanskom parku u više cvetnih gredica, koje obuhvataju 180 kvadrata posađeno je 40.000 cvetnih jedinica lukovica lala i narcisa, uparenih sa semenom divljeg cveća. Cvetne gredice su formirane tako, da kada cveće procveta podseća na talase Dunava. Cveće se sadi u okviru projekta “Zeleni gradovi Srbije” koji je podržan od Holandske Agencije za preduzetništvo, Gradsko zelenilo realizuje ovu sadnju u saradnji sa gradom Novim Sadom i Ambasadom Holandije. Sadnji su prisustvovali koordinator projekta “Zeleni gradovi Srbije” Hans Buster, direktor JKP „Gradsko zelenilo“ Vanja Božić i Danijela Andrić pomoćnica direktora za projektovanje, podizanje, održavanje i proizvodnju zelenila.
Božić je istakao značaj saradnje sa Ambasadom Kraljevine Holandije i izrazio želju za nastavak saradnje kroz nove projekte koji će doneti nova iskustva i znanja u unapređenju i održavanju zelenih površina u Novom Sadu. On je ovom prilikom rekao da će proleće 2025. sa cvetanjem novog cveća doneti nov pejzaž u kom će moći da uživaju svi posetioci Limanskog parka.
– Sadnja 40.000 cvetnica značajno će doprineti unapređenju estetskog i ekološkog ambijenta u Limanskom parku. Nove cvetne gredice, ulepšaće Limanski park, a osim toga doprineće unapređenju ekosistema, jer će specijalna mešavina cveća biti korisna za veliki broj insekata. Takođe je važno da će novi cvetni prostori imati i niske troškove održavanja. Dovoljno je da se pokose jednom godišnje nakon početne sadnje, i godinama će cvetati i doprinositi ekološkom i estetkom unapređenju ambijenta Limanskog parka – rekao je prilikom sadnje cveća direktor “Gradskog zelenila” Vanja Božić.
On je istakao i da radnici “Gradskog zelenila” izvode radove na zimskom ozelenjavanju grada, u okviru kog će biti posađeno više od 2.000 novih sadnica.
Hans Buster je istakao da je srećan što se u Novom Sadu realizuje sadnja 40.000 sadnica cveća i najavio mogućnost realizacije novih projekata u budućnosti.
Kao uvertira za 17. To Be Punk. Festival, koji se održava 15. i 16. novembra u SKCNS Fabrici, dan ranije 14. novembra u 19 časova u SKCNS -u (Ulica Vladimira Perića Valtera 5) biće otvorena izložba fotografija pod nazivom “Pank. Supkultura. Socijalizam. Arhive budućnosti. Fotografija iz Slovenije”. Novi Sad ima čast da ugosti izložbu s obzirom na bogatu punk prošlost i to da je i dalje jedan od najaktivnijih gradova u zemlji što se ovog žanra muzike tiče.
Otvaranje obuhvata vođenje kroz izložbu sa razgovorom u kom učestvuju kustoskinje Marina Gržinić i Jovita Pristovšek, kao i fotograf DK – Damjan Kocjančič.
Izložba povezuje fotografiju s različitim aspektima slovenačkog punk pokreta i daje uvid u važnu ulogu fotografije u njegovom dokumentovanju kao i dokumentovanju drugih supkulturnih događanja od 1977. do sredine 1980-ih, kao i razdoblja pre i posle punka. Postavka obuhvata pre svega fotografije, ali i video zapise i društveno-angažovane tekstove.
Na fotografijama su između ostalih prikazani bendovi Pankrti, Otroci socijalizma, Via Ofenziva, Lublanski psi, Berlinski zid, Čao pičke, Kuzle, Šund, Buldogi, Indust-bag, Niet, Tožibabe, Gast’r’bajtr’s, Laibach, Borghesia, Grupa 92, Video seks, O! Kult, Paraf, Termiti itd.
Izložba će biti otvorena do 25. novembra, u Velikoj i Maloj galeriji. Posetioci mogu da je pogledaju radnim danima od 10 do 15 časova, a tokom trajanja festivala 15. i 16. novembra od 12 do 19 časova. Oni koji žele da posete izložbu van navedenih termina dobrodošli su uz prethodnu najavu koju treba da pošalju dan ranije putem imejl adrese: skcnsart@gmail.com.
Ulaz je besplatan.
Kustoskinja Marina Gržinić želela je da priredi izložbu koja je savremena i beleži život i politiku punka, post-punka, LGBT-a i drugih supkultura. Ona je filozofkinja, teoretičarka i umetnica koja je angažovana na Institutu za filozofiju Istraživačkog centra Slovenačke akademije nauka i umetnosti u Ljubljani i Akademiji likovnih umetnosti u Beču, a i sama je pratila slovenačku punk scenu sedamdesetih i osamdesetih i bila deo nje. Marina Gržinić i njeni saradnici, izložbom su, između ostalog, hteli da pokažu paralelna društvena kretanja, da je punk mnogima bio i ostao vrlo važan, kao i da su žene imale važnu ulogu u punk pokretu i muzici. Izložba je prvi put postavljena u decembru 2023. u Cankarjevom domu u Ljubljani, a nakon toga u Nemačkoj i Austriji. Na otvaranju izložbe u Cankarjevom domu prisustvovao je ženski bend Tožibabe.
Punk je doneo novu ideju vizuelne kulture koja je oslikavala do-it-yourself logiku – bio je deo previranja, vrlo progresivan način razmišljanja i postojanja – ukrštao se sa supkulturom ili alternativnom kulturno-umetničkom scenom Ljubljane koja se vrtela oko Galerije ŠKUC (Študentski kulturni in umjetnički centar / Studentski kulturno-umetnički centar) i Foruma (još jedna važna organizacija mladih).
Fotografije prikazuju provokaciju i otpor prema konvencionalnim normama. Na fotografijama su mahom prikazani koncerti, ulični protesti i alternativna mesta na kojima su se okupljali pankeri. Ove fotografije prenose energiju, haos i prkos tradicionalnim patrijarhalnim vrednostima. Pankeri su uhvaćeni u divljim, ekscentričnim i izazovnim pozama s prepoznatljivim modnim stajlinzima koji pokazuju njihovu direktnost, anarhizam, otpor društvenim normama i kritiku društva. Nije loše naglasiti da je ovo punk koji je nastao u socijalističkoj državi, za razliku od liberalnog kapitalizma po kom su Sex Pistolsi pljuvali.
Kad se u Sloveniji pojavio punk, pojavio se i politički aktivizam koji je inspirisao intelektualce koji su radili na Radiju Študent. Važno je napomenuti i da su uticali na formiranje slovenačkog punk pokreta. Neki od tih intelektualaca i političkih komentatora smatrani su ideolozima punka; govorili su o značenju punka i pisali o događanjima u Britaniji koja je imala veliki uticaj na bendove i kulturu.
Na prostorima bivše Jugoslavije osamdestih, punk nam dolazi iz Rijeke i Ljubljane. Rijeka je lučki grad, a Ljubljana ima Radio Študent, prvi elektronski medij u bivšoj Jugoslaviji koji je delovao autonomno kao studentski radijski sistem i bio isključen iz direktne kontrole masovnih medija od strane komunista – najstarija je studentska i društvena radio stanica u Evropi, sa kojom se pojavljuje i politički aktivizam. Punk je povezan sa političkim i društvenim nemirima, a sve se to emitovalo na ovoj radio stanici.
Kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih pojavili su se bendovi kao što su Pankrti, Otroci socijalizma, Lublanski psi i drugi, koji su presudno uticali na zvuk i identitet slovenačkog punka. Punk scena u Ljubljani bila je poznata po svom DIY (“Do It Yourself”) etosu, energiji i alternativnim umetničkim izrazima. Tu su sjani tekstovi Brane Bitneca koji je bio član ljubljanskog benda Otroci socijalizma (u prevodu – deca socijalizma). Kada on peva o 700 kožnih aktovki, kada secira birokratski mentalitet tadašnje mladopartijske nomenklature, to nije samo nešto što pripada antropološkoj slici sistema, već je to precizna analiza političkog konteksta u kojem je delovala punk scena.
I Termiti i Paraf odigrali su važnu ulogu u uspostavljanju punk pokreta u Rijeci i uticali na buduće generacije punk i alternativnih bendova u Hrvatskoj. Riječka punk scena imala je jaku vezu s Ljubljanom. Termiti su osnovani 1977. godine i mnogi ih smatraju prvim punk bendom u Hrvatskoj. Odigrali su važnu ulogu u uvođenju punk zvuka i stava na domaću muzičku scenu. Njihovi energični i buntovni nastupi, sa karakterističnom brzom muzikom i politički nabijenim tekstovima, brzo su privukli pažnju i inspirisali ostale punk bendove u regionu. Paraf, osnovan 1978. godine, svojim posebnim spojem punka, novog talasa i eksperimentalnih elemenata doprineo je razvoju punk scene u Hrvatskoj. Njihovi tekstovi su bili dobra analiza policijske represije, a osim toga, bili su posebno fokusirani na teme koje se tiču radnička klase. Njihov mračan i nekonvencionalan stil, uz društveno kritičke tekstove, izdvojio ih je i zacementirao njihovo mesto u istoriji hrvatskog punk rocka. Prvi koncert Parafa desio se 1976. godine.
Pankrti su prvi put nastupili 18. oktobra 1977. u Gimnaziji Moste u Ljubljani (dve godine nakon osnivanja Sex Pistolsa). Bio je to socijalizam. Osnovani početkom te godine, brzo su privukli pažnju kao jedan od prvih punk bendova u bivšoj Jugoslaviji. Sirova energija, buntovnički stav i provokativni tekstovi Pankrta odjekivali su razočaranom omladinom tog vremena. Objavili su svoj debitantski singl “Lepi in prazni / Lublana je bulana” u izdanju ŠKUC-a 1978. i debitantski album “Dolgcajt” u izdanju ZKP RTV Ljubljana i ŠKUC 1980, dodatno učvrstivši svoju poziciju jednog od vodećih punk bendova regiona.
Bogo Pretnar, aktivni član Pankrta i njihov “arhivar”, bavi se očuvanjem istorijskih zapisa i dokumentacije Pankrta od samog osnivanja benda. Jedna od najranijih fotografija pronađenih u Pretnarovom arhivu datira iz sredine oktobra 1977. godine i istorijski se nalazi na pragu globalnog pokreta unutar istorije punka.
Tožibabe je bend koji je nastao početkom 1980-ih. Jedan je od prvih slovenačkih hardcore/punk bendova i prvi slovenački i jugoslovenski ženski bend u kom su žene ne samo pevale, već su i autorke muzike, tekstova i aranžmana. Stalne članice bile su Marsa, Lidija i Krischka, isprva i Pika (Maja Jerman), a u razdoblju kada su snimili svoj prvi i jedini samostalni album “Dežuje” pratila ih je Barbara Štuhec na klavijaturama. Njihov zvuk karakteriše sirova energija, tektovi su provokativni, a teme feminističke. Svojom muzikom dovele su u pitanje društvene norme i očekivanja, baveći se pitanjima kao što su rodna nejednakost, seksualnost, ljubav, bes i društvena pravda. Sam naziv benda, Tožibabe, otprilike se prevodi kao “žene koje se žale”, odražavajući njihov prkosan i samouveren stav. Svojim snažnim izvedbama i društveno kritičkim tekstovima, Tožibabe su pridobile verne sledbenike i postale jedan od najuticajnijih punk bendova u Sloveniji. Bile su poznate po energičnim nastupima uživo i predanosti u izražavanju feminističkih ideala kroz svoju muziku. Nastupale su u velikim klubovima u Sloveniji i bivšoj Jugoslaviji, a jedan od najboljih je bio koncert na beogradskoj Akademiji gdje su bili predgrupa Disciplini kičme.
Gradska poreska uprava Grada Novog Sada podseća poreske obveznike, fizička lica, preduzetnike i pravna lica da 14. novembra 2024. godine, dospeva za plaćanje 4. rata godišnjeg poreza na imovinu za 2024. godinu.
Redovnim i blagovremenim izmirivanjem poreza obveznici izbegavaju obračun i naplatu zakonom propisane kamate zbog kašnjenja uplata koja na današnji dan iznosi 15,75% a istovremeno, takvim odgovornim odnosom prema zakonskim rokovima za plaćanje poreza, zajedno doprinosimo bržem i kvalitetnijem razvoju našeg Grada.
Informacije kao i odgovore na sve nedoumice povodom dospeća 4. rate godišnjeg poreza na imovinu zainteresovana lica pored šalter sale u Vojvođanskih brigada 24-26, izdvojenog šalter mesta u prostorijama JKP „Informatika“ na adresi Bulevar Slobodana Jovanovića br. 15, info pulta Gradske poreske uprave u TC „Promenada“, mogu dobiti i putem elektronske pošte na mejl adresu gpu@novisad.rs, i na brojeve telefona: 4871-707, 4871-751.
Gradska poreska uprava Grada Novog Sada podseća sugrađane da je omogućeno preuzimanje kopije Rešenja o utvrđenom porezu na imovinu za 2024. godinu u svim radnim jedinicama JP „Pošta Srbije“ na teritoriji Grada Novog Sada kao i svim radnim jedinicama naseljenih mesta koja pripadaju Gradu Novom Sadu.
Nikola Vranjković, kultni beogradski rok autor, pesnik, kompozitor i muzički producent nastupiće u SKCNS-u, 27. i 28. novembra 2024. godine.
“Sviraćemo dva potpuno različita koncerta u istoj sali. Prvi koji možemo nazvati poluakustičnim, na kom će publika sedeti i na kom ćemo uglavnom svirati mirnije, sporije pesme koje veoma retko izvodimo, a neke nismo do sada ni izvodili. I drugi, na kom će stolice biti sklonjene iz sale i biće to naš klasičan rok koncert sa standardnim repertoarom. Oba koncerta trajaće oko tri sata”, kaže Vranjković.
Nikola Vranjković je više od jedne decenije bio ključna autorska ličnost beogradskog benda Block Out sa kojim je snimio četiri studijska albuma: ”Crno, belo i srebrno” (1994),”Godina sirotinjske zabave” (1996), ”San koji srećan sanjaš sam” (1998) i “Ako imaš s kim i gde” (2005).
Njegov prvi samostalni album “Za ovde ili za poneti” izašao je 2001. godine uz istoimenu knjigu pesama, a posle raspada matičnog benda objavio je mini-album i knjigu “Bremeplov” (2014), u saradnji sa muzičarima bendova Darkwood Dub, Orthodox Celts i Goribor, kao i dvostruki album “Veronautika”, nazvan po istoimenoj pesmi snimljenoj sa Damirom Martinovićem Mrletom (Let 3) u novembru 2017. U decembru 2019. objavljuje trostruki live album “Biološki minimum” snimljen na koncertu u Kombank dvorani u Beogradu. U maju 2022. objavljuje mini album sa četiri pesme “Teorija zabave“.
Prema rečima Dragana Ambrozića, njegova pozicija na sceni nezavisna je i samostalna – u pitanju je poseban fenomen koji na različite načine traje više od dvadeset pet godina. Za album ”Godina sirotinjske zabave” na kojem se prvi put pojavljuje kao kompletan autor muzike i tekstova dobija nagradu Grada Beograda za album godine . Album “Veronautika” je po glasovima slušalaca Radija Beograd 202 proglašen za najbolji album 2017. godine.
Nikola Vranjković dobitnik je nagrade “Strune od svetla” koja se dodeljuje za poseban doprinos afirmaciji pesničke reči u rok i bluz muzici. U knjizi Duška Antonića ”Kako nije propao rokenrol u Srbiji – sto najboljih domaćih albuma od raspada SFRJ”, u kojoj su sabrani glasovi svih eminentih domaćih muzičkih kritičara, zauzima drugo mesto iza benda Partibrejkers.
Uz Nikolu Vranjkovića nastupa sastav u kome su bubnjar Vladan Božilović, basista Miroslav Uzarević, gitaristi Danilo Nikodinovski, Milan Vučković i Ivan Zoranović, koji svira i klavijature.
Ulaznice mogu da se kupe na sajtu i prodajnim mestima Gistiksa, a moći će da se kupe i na dan koncerta, na biletarnici SKCNS-a. Ulaznice za koncert 27. novembra mogu da se kupe na ovom linku. Cena u pretprodaji je 2.000 dinara, a na dan koncerta cena će biti 2.500 dinara. Ulaznice za koncert 28. novembra mogu da se kupe na ovom linku. Pretprodajna cena je 1.800 dinara, a na dan koncerta cena će biti 2.200 dinara.
SKCNS se nalazi u Ulici Vladimira Perića Valtera 5, u Kampusu Novosadskog univerziteta.
Foto Lea Bodor
Dodeljene nagrade „PLANETARNI TESLA“ za izuzetna dostignuća
Beograd, 12. novembar 2024. godine – Nikola Tesla najveći srpski naučnik i pronalazač, bio je vizionar, koji je vrednost naučnog rada merio prema doprinosu čovečanstvu. Ovaj genije, čiji su pronalasci oblikovali savremeni svet, postao je nepresušna inspiracija mnogim generacijama naučnika, istraživača, ali i umetnika kojima je cilj da dosegnu vrhunske rezultate u svojim oblastima. Tesla naučna akademija ustanovljenjem nagrade Planetarni Tesla, želi da promoviše njegovu celokupnu zaovstavštinu, naučni doprinos, kao i moralni kodeks koji je postavio i koga se dosledno pridržavao do kraja života.
„Naučni doprinos Nikole Tesle, jednog od najvećih umova u istoriji civilizacije je nesumljiv, ali ono na šta želimo posebno da ukažemo je njegova potpuna posvećenost dobrobiti čovečanstva. Tesla nije bio samo naučnik, već i veliki humanista. Nagrada Planetarni Tesla ima za cilj da nagradi i istakne pojedince čiji rad, inovativnost i etičnost najviše odražavaju Teslinu filozofiju. Naša ambicija je da ovo priznanje vremenom stekne međunarodni značaj sličan Nobelovoj nagradi“, izjavio je prof. dr Dejan Ilić, predsednik Tesla naučne akademije.
Nagrada Planetarni Tesla dodeljuje se u 8 kategorija, a ovaj širok spektar upravo odražava univerzalnost Teslinog genija i njegov uticaj na različite sfere života. Kriterijumi za nagradu obuhvataju: izuzetna dostignuća koja doprinose razvoju ljudskog društva; vrhunske rezultate u nauci, kulturi, obrazovanju, sportu; uzornost; promovisanje mira i prijateljskih odnosa između država, afirmaciju dobrosusedskih odnosa i aktivne miroljubive koegzistencije; moralne i etičke vrednosti; tolerantnost, poštovanje ljudi bez obzira na nacionalnost i versko opredeljenje; humanost i dobročinstvo; zalaganje za zaštitu životne sredine; posvećenost istini, slobodi i pravdi i doprinos razvoju demokratije.
Stručni žiri, u sastavu: akademik Milivoje Unković, potpredsednik Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske (predsednik žirija), prof. dr Radovan Pejanović, prof. dr Branko Kovačević, akademik Radmila Tonković, dr Rudolf Hensel, prof. dr Milica Kostić (Univerzitet u Beogradu), prof. dr Miško Korać, Nikola Lončar, osnivač Naučne fondacije Nikola Tesla (Filadelfija), Dragan Vujičić, novinar i publicista, Goran Marjanović, inženjer, prof. dr Bratislav Milovanović (Univerzitet u Nišu), prof. dr Zoran Bingulac i Vlado Markanović, osnivač Tesla naučne akademije, od velikog broja pristiglih nominacija izabrao je dobitike koji su svojim radom pokazali da slede ideju i put velikog Nikole Tesle.
Prvi dobitnici nagrade Planetarni Tesla su:
U kategoriji Protagonisti mira: Viktor Orban, premijer Mađarske.
U kategoriji Borci za istinu: Džulijan Asanž, novinar i aktivista.
U kategoriji Umetnici: Marina Arsenijević, umetnica.
U kategoriji Preduzetnici: Ilon Mask, američki biznismen i investitor.
U kategoriji Žene sveta: Peng Lijuan, prva dama Kine.
U kategoriji Sportisti: Novak Đoković, teniser.
U kategoriji Naučnici: Prof. dr Gordana Vunjak Novaković, profesorka bioinženjerstva i medicinskih nauka na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku.
U kategoriji Reditelj Istraživač: Vitalij Leonidović Pravdivcev, reditelj.
Nagrada je, kao posebno priznanje dodeljena i Vladimiru Lučiću, generalnom direktoru Telekom Srbije.
Nagrada Planetarni Tesla dodeljuje se pod generalnim pokroviteljstvom Telekoma, a projekat su podržali Srpska akademija nauka i umetnosti – SANU, Akademija nauke i umetnosti Republike Srpske, Matica srpska, univerziteti u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kosovskoj Mitrovici, Istočnom Sarajevu, Banja Luci, kao i Akademija inženjerskih nauka, Privredna komora Srbije, Unija poslodavaca Srbije i Tesla naučna fondacija iz Filadelfije.
Tesla naučna akademija je ustanovila nagradu Planetarni Tesla sa ciljem da ona postane tradicionalna. Kao što je Tesla svojim izumima promenio tok istorije, tako i ova nagrada ima za cilj da podstakne buduće generacije da teže ka inovacijama koje donose napredak i korist čitavom čovečanstvu. Verujemo da će na taj način biti nastavljena njegova vizija mira i humanizma, bez kojih nijedno otkriće nema pravog smisla.
O Tesla naučnoj akademiji
Tesla naučna akademija je neprofitna organizacija osnovana da promoviše nasleđe velikog naučnika i pronalazača Nikole Tesle i širi njegove ideje, kroz podizanje svesti o njegovim dostignućima, uključujući brojne patente i izume i doprinosu koji je dao napretku civilizacije. Tesla naučna akademija okuplja naučnike, istraživače, biznismene i umetnike, a na njenom čelu je Prof. dr Dejan Ilić, jedan od najvećih svetskih autoriteta iz oblasti fizičke hemije i mikroračunarstva. Cilj uspostavljanja nagrade Planetarni Tesla je da se sačuva neprocenjiva zaovstavština Nikole Tesle, nagrađivanjem izuzetnih ljudi, koji su idući tragom ovog genija, dostigli svetske rezultate i na taj način doprineli dobrobiti čovečanstva.
U okviru pratećeg programa izložbe Molitva kao Milosrđe. Alfons Muha i Predrag Đaković će se zbog velikog interesovanja ponovo održati predavanje muzejske edukatorke msr Jovane Simić Alfons Muha: život i stvaralaštvo u petak, 15. novembra u 19.00 sati.
Izložba Molitva kao Milosrđe. Alfons Muha i Predrag Đaković produžena je do nedelje, 24. novembra.
Tokom vikenda, 16. i 17. novembra u 13.00 i 17.00 sati održaće se kustoska vođenja kroz stalnu postvaku Hronologija srpske umetnosti, a publiku će voditi kustoskinje dr Aleksandra Čelovski i Ivana Janjić.
Danas, 12. novembra 2024. godine, od 10 sati, zbog radova na izgradnji vrelovodnog prikaučka za objekat na Bulevaru kralja Petra I broj 93, doći će do prekida u isporuci toplotne energije za grejanje za objekte u sledećim ulicama:
– Majevička 16-24;
– Bulevar kralja Petra I 71-97;
– Mičurinova 70-72.
Normalizacija u isporuci toplotne energije za grejanje očekuje se istog dana, 12. novembra 2024. godine, u ranim poslepodnevnim časovima.