U okviru predstavljanja nove stalne postavke Galerije Matice srpske, tokom petka i vikenda biće priređen sledeći program:
u petak, 7. februara u 19.00 sati održaće se konzervatorska priča Anatomija ikone prof. dr Olivere Klisarić, redovne profesorke na Prirodno-matematičkom fakultetu,
u subotu i nedelju, 8. i 9. februara u 13.00 i 17.00 sati održaće se kustoska vođenja kroz modul Užitak. Rituali i navike, a publiku će sa ovim modulom upoznati kustosi Ivana Rastović i msr Nikola Ivanović.
Konzervatorska priča
Anatomija ikone
Petak, 7. februar u 19.00 sati
Predavanje drži: prof. dr Olivera Klisurić
Šta se krije iza površine više od 300 godina stare ikone, naslikane u jedinstvenom zografskom stilu? Kroz spoj nauke i umetnosti, predstavićemo multi-analitičku studiju ikone Sveti Teodor Tiron i Sveti Georgije, nepoznatog autora.
Korišćenjem savremenih tehnika, poput ultraljubičastog i infracrvenog oslikavanja, kompjuterizovane rendgenske tomografije, spektroskopskih analiza i elektronske mikroskopije, otkrićemo skrivene slojeve, podcrteže, pigmente, strukturu drvene podloge… Tim istraživača u kom su bili fizičari, konzervatori, radiolozi i istoričari umetnosti predano je radio na razotkrivanju najsitnihih detalja ikone. Ovi detalji ne samo da nam prikazuju tehniku slikanja i materijale, već nam pomažu da razumemo istorijski i kulturni kontekst u kojem je ikona nastala, kao i da li je kroz vekove prolazila kroz restauracije. Takođe, prvi put kod nas, a prema našem saznanju i u svetu, biće prikazana i tehnika dvoenergetske komjuterizovane tomografije za karakterizaciju pigmenta baš na ovoj ikoni.
Dođite da otkrijete kako nauka i istorija umetnosti mogu da se spoje i razotkriju tajne 300 godina starog umetničkog dela!
Dr Olivera Klisurić je redovni profesor na Departmanu za fiziku, Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Pored toga, predaje Biofiziku na Medicinskom fakultetu, a od pre pet godina vodi i master kurs Optičke metode u konzervaciji na Akademiji umetnosti. Osnovna naučna oblast joj je fizika čvrstog stanja, šire nauka o materijalima, u okviru koje je objavila više od 80 naučnih radova sa preko 1000 citata. Sa početkom rada na Akademiji umetnosti, probudila je svoje dugogodišnje interesovanje za umetnička dela i to pretočila u arheometrijsku strast, odnosno predan naučno-istraživački rad posvećen očuvanju našeg kulturnog nasleđa.
Kustoska vođenja kroz stalnu postavku
Užitak: Rituali i navike
subota i nedelja, 8. i 9. februar, u 13.00 i 17.00 sati
Vode: Ivana Rastović i msr Nikola Ivanović, kustosi
Modul Užitak: Rituali i navike pruža saznanja kako se predstave svakodnevnog života i obedovanja razlikuju od prošlosti do danas. Kultura ispijanja vina, načini oblačenja i provođenje svakodnevnih aktivnosti formiraju našu kulturu do najsitnijih delova. Pojedina umetnička dela predstavljaju kako se živelo i uživalo nekad i koliko se ti rituali razlikuju danas.
Istorija zabave priča je o čovekovoj potrebi za zajedničkom radošću, ali i o društvenoj evoluciji i emancipaciji pojedinca. Iako su ljudi oduvek težili okupljanju, odmor i razonoda su se razlikovali i bili su uslovljeni običajima sredine, rodnim ulogama i mestom u društvenoj hijerarhiji. U srpskoj umetnosti ove modele ponašanja vidimo na brojnim žanr-kompozicijama. Proslave praznika, porodična i lična slavlja, svadbe i rođendani, najstariji su vidovi zabave.
U gastronomskoj istoriji evropske kulture, ima li šta važnije od vina? Od Ilijade i Odiseje do Biblije, u poeziji, slikarstvu, muzici, na filmu, vino je uvek tu. Kao neizostavan simbol mitoloških i religioznih narativa, opažamo ga od trpeze Bahusa, boga vegetacije, plodnosti i uživanja, do hrišćanskog sećanja na Hristovu žrtvu. U likovnoj umetnost vino često vidimo i na prikazima berbi grožđa, gde slatki mirisi fermentacije zaziva putenost, telesna zadovoljstva i zavođenje, ali i kao detalj kafanskih scena gde ispijanje vina podseća na poroke i alkoholizam.
Promene u odevanju i razvoj mode u srpskom društvu mogu se pratiti na brojnim portretima iz XVIII, XIX i XX veka. Predstavljena garderoba, šminka, nakit i drugi aksesoari, kao i poza koju zauzima model, govore o društvenom statusu portretisanih, njihovim težnjama i željama. Dok neki ponosno ističu svoj građanski kostim, drugi spajaju evropski stil oblačenja sa fesom kao nacionalnim obeležjem.
