NOVE ŠETNjE KROZ NASLEĐE

NOVE ŠETNjE KROZ NASLEĐE

Spens, Studio M, Filozofski fakultet, Sokolski dom, samo su neke od lokacija koje obuhvata tura „Šetnje kroz modernistički Novi Sad“, koja je deo projekta „Šetnje kroz nasleđe“ i u okviru „Kaleidoskopa kulture“. Biće realizovane četiri šetnje, a Čitaj više »

VIKEND U ZNAKU ODBOJKE U ČAST VELIKANA

VIKEND U ZNAKU ODBOJKE U ČAST VELIKANA

Tradicionalni međunarodni seniorski turnir u odbojci „Memorijal velikana“ biće odigran od 20. do 22. septembra, u Maloj sali Spensa. Još jednom će se kroz igru na mreži evocirati uspomene na legende ovog Čitaj više »

IGRAONICA NA TEMU BOJA U MUZEJU VOJVODINE

IGRAONICA NA TEMU BOJA U MUZEJU VOJVODINE

Inspirisani izložbom slika slovačkog umetnika Jana Bačura, u Muzeju Vojvodine biće organizovana muzejska igraonicu „Svet boja“ u nedelju, 22. septembra.  Deca će obići izložbu slika, pričaće se o bojama, osnovnim, tonovima boja Čitaj više »

PRIJAVITE SE NA KONKURS KREATIVNOG PISANjA

PRIJAVITE SE NA KONKURS KREATIVNOG PISANjA

Prva radionica kreativnog pisanja u novoj sezoni održaće se u subotu, 28. septembra u Omladinskom centru CK13, a rok za prijave je 22. septembar u ponoć. Na radionice se možete prijaviti ukoliko Čitaj više »

HUMANITARNA ŽURKA U OKVIRU FESTIVALA NOVIH ENERGIJA

HUMANITARNA ŽURKA U OKVIRU FESTIVALA NOVIH ENERGIJA

Festival novih energija ove subote, 21. septembra, organizuje veliku humanitarnu žurku pod sloganom “Da i drugima bude bolje” od 18 sati na Bulevaru Slobodana Jovanovića 3. Organizatori pozivaju sve zainteresovane da dođu Čitaj više »

 

U SREDU NIZOM DOGAĐAJA BIĆE OBELEŽENA GODIŠNJICA NAJVEĆEG STRADANjA U ISTORIJI NOVOG SADA

Udruženje „Dunavska sonata“, nizom događaja, u kojima će učestovovati 400 učenika i umetnika, 12. juna počeće obeležavanje 170 godina od najvećeg stradanja u istoriji Novog Sada, kada je u topovskom granatiranju 1849. grad razrušen do temelja i ubijeno 12.000 od 20.000 stanovnika. Program će početi u 10 sati, kada će član Gradskog veća za kulturu Dalibor Rožić i pokrajinska sekretarka za kulturu Dragana Milošević, zajedno sa učenicima novosadskih osnovnih škola, u Dunavskom parku zasaditi drvo sećanja. Posle toga toga, u saletli Dunavskog parka biće održan Kvarteta beogradske filharmonije. Nakon koncerta, na uglu Zmaj Jovine i Dunavske ulice, kod zgrade, u čijem dvorišnom zidu još uvek stoji đule iz 1849. godine, biti otvorena izložba „Novi Sad – grad feniks“. Istovremeno će u novosadskim školama biti održan javni čas na kom će đacima biti predočene činjenice u vezi s revolucijom 1848/49. i najvećim stradanjem Novog Sada. Inače,  obeležavanju ovog važnog datuma biće posvećeni mnogobrojni programi, koji će trajati do kraja godine.


Novi Sad u revoluciji 1848/1849. godine

U početku nacionalnih previranja 1848. godine, Novi Sad ima značajnu ulogu. U njemu je 26. marta na zajedničkom skupu „opštestva srpskog“ doneta peticija od 16 tačaka, uslov za samoupravne slobode Srba u Ugarskoj. U gradu je smenjen dotadašnji magistrat i izabran novi, sastavljen isključivo od Srba, a odavde će poteći i inicijativa za održavanje Majske skupštine u Sremskim Karlovcima (13-15. maj 1848), na kojoj je proglašena autonomna Srpska Vojvodina, u čijem će sastavu biti i Novi Sad.

Pre proglašenja Srpske Vojvodine u Sremskim Karlovcima, novosadski Srbi izabrali su na zboru u Novom Sadu deputaciju, koja je 8. aprila otišla u Požun, da se sporazume sa Lajošem Košutom o odnosima između nove revolucionarne mađarske vlade i vojvođanskih Srba. Sporazum nije postignut i time je na teritoriji današnje Vojvodine otpočeo krvavi rat između Srba i Mađara.

U ratu je naročito stradao Novi Sad, koji je mađarska vojska razorila, bombardovanjem sa Petrovaradinske tvrđave 12. juna 1849. godine, a grad je izgubio većinu svog stanovništva. Od preko 2.800 zgrada i kuća ostalo je jedva 800, a stanovništvo se razbežalo na sve strane. Posle gušenja mađarskog ustanka, u grad se ponovo vraća deo stanovništva, ali će popis iz 1850. godine u gradu izbrojati samo 7.102 stanovnika, što nije ni polovina broja od 20.000 koliko je Novi Sad imao stanovnika pre revolucije. Trebaće dvadeset godina da se broj stanovnika obnovi, tako da je tek popisom iz 1870. godine zabeleženo da Novi Sad ima 19.000 stanovnika, što je broj približan nekadašnjem. Koliko je grad bio uništen u revoluciji govore i podaci o idejama austrijskih zvaničnika da se izgradi novi grad, nekoliko kilometara uzvodno.