OBAVEŠTENJE O IZMENI REŽIMA SAOBRAĆAJA U RASKRSNICI BULEVARA OSLOBOĐENJA I BULEVARA CARA LAZARA

OBAVEŠTENJE O IZMENI REŽIMA SAOBRAĆAJA U RASKRSNICI BULEVARA OSLOBOĐENJA I BULEVARA CARA LAZARA

Zbog radova u okviru rekonstrukcije vrelovoda, koje Javno komunalno preduzeće „Novosadska toplana“ Novi Sad izvodi na Bulevaru Cara Lazara i Fruškogorske ulice, od srede, 18. jula 2018. godine, prema Rešenju Gradske uprave More »

OBAVEŠTENJE O IZMENI REŽIMA SAOBRAĆAJA U ULICI MOMČILA TAPAVICE

OBAVEŠTENJE O IZMENI REŽIMA SAOBRAĆAJA U ULICI MOMČILA TAPAVICE

Javno komunalno preduzeće „Novosadska toplana“ Novi Sad danas,17. jula 2018. godine, počinje sa radovima na rekonstrukciji vrelovodne mreže u bloku ulica Momčila Tapavice. Zbog pomenutih radova, prema Rešenju Gradske uprave za saobraćaj More »

OBAVEŠTENJE O RADOVIMA U ULICI MILEVE MARIĆ

OBAVEŠTENJE O RADOVIMA U ULICI MILEVE MARIĆ

U utorak, 17.jula 2018. godine, od 7.00 sati, zbog radova na rekonstrukciji vrelovoda u Ulici Mileve Marić, biće prekinuta isporuka toplotne energije za pripremu tople potrošne vode za sledeće objekte:   Mileve More »

OBAVEŠTENJE O PREKIDU ISPORUKE TOPLE POTROŠNE VODE U ULICI MILEVE MARIĆ

OBAVEŠTENJE O PREKIDU ISPORUKE TOPLE POTROŠNE VODE U ULICI MILEVE MARIĆ

Danas,11. jula 2018. godine, od 8.00sati, zbog radova na rekonstrukciji vrelovoda, prekinuta je isporuka toplotne energije za pripremu tople potrošne vode za objekte u Ulici Mileve Marić. Normalizacija u isporuci toplotne energije More »

OBAVEŠTENJE O PREKIDU U ISPORUCI TOPLOTNE ENERGIJE ZA PRIPREMU TOPLE POTROŠNE VODE

OBAVEŠTENJE O PREKIDU U ISPORUCI TOPLOTNE ENERGIJE ZA PRIPREMU TOPLE POTROŠNE VODE

Danas, 6. jula 2018. godine, od 8 sati, zbog radova na rekonstrukciji  vrelovodne mreže, prekinuta je isporuka toplotne energije za pripremu tople potrošne vode za objekte u Ulici Mileve Marić. Normalizacija u More »

 

Daily Archives: 25. децембра 2017.

SOLISTIČKI NOVOGODIŠNJI KONCERT DANIJELE JOVANOVIĆ

Novogodišnji solistički koncert

Danijele JOVANOVIĆ, prvakinje Opere Srpskog narodnog pozorišta

Sreda, 27.decembar 2017.

Gradska kuća, 20h

 

 

Na programu su najlepše arije svetski poznatih kompozitora Pergolezija, Baha, Šuberta, Griga, R. Štrausa, Mocarta, Verdija, F. Čilee, Rosinija i F. Lehara, a u klavirskoj pratnji prof. Irine Zagurskaje Stojaković.

 

Program traje sat vremena, a ulaz je SLOBODAN!

 

Danijela Jovanović je u februaru ove godine obeležila 20 godina umetničkog rada. Do sada je koncertno nastupala širom Evrope (Italija, Austrija, Mađarska, Grčka, Španija, Francuska, Češka, Slovačka), kao i u zemlji (Niš, Beograd, Novi Sad). Ostvarila je zapažena solistička gostovanja u Rusiji, Francuskoj, uspešno je sarađivala s Kamernim orkestrom iz Salcburga, Simfonijskim orkestrom iz Jekaterinburga i mnogim drugim uglednim ansamblima.

Dobitnica je značajnog međunarodnog priznanja „Tito Gobi“ za doprinos operskom stvaralaštvu i mnogih nagrada za solističke uloge u operskim predstavama SNP-a.

Izvor: RTI FM Foto: Српско народно позориште

PREKID GREJANJA ZBOG RADOVA U ULICI ALEKSE ŠANTIĆA

U utorak, 26. decembra 2017. godine, od 9 sati, zbog radova na izgradnji vrelovodnog priključka za objekat u Ulici Alekse Šantića broj 59, doći će do prekida u isporuci toplotne energije za grejanje za objekte u sledećim ulicama:

– Alekse Šantića 48-74;
– Bulevar cara Lazara 76.

Normalizacija u isporuci toplotne energije za grejanje očekuje se istog dana, 26. decembra 2017. godine, u poslepodnevnim časovima.

Izvor: RTI FM

DEDA MRAZ POŽELEO SVIMA SREĆNE PRAZNIKE

Deda Mraz je noćas imao mnogo posla, da isporuči milione poklona deci širom sveta. …

Pre nego je krenuo na put, srećne praznike poželeo je svima ispred svoje kuće u Laponiji.

U Laponiji, ispred Deda Mrazove kuće i ove godine mnogo posetilaca. Godišnje selo poseti više od 160 hiljada ljudi, a najbrojnija publika, naravno i u doba Božićnih praznika, ali i inače su oni najmlađi.

Uoči Božića u Rovaniemi, naravno uživalo se uz pesmu, muziku, sneg i lampice, a čarobnoj atmosferi pomogli su i najpoznatiji deda na svetu i njegovi saradnici.

Prizvan božićnim pesmama, sa bine se u večernjim satima obratio i Deda Mraz koji je poručio da je Božić je doba radosti i da isrkreno veruje u to da će dobrota i ljubav pobediti.

„Moja najveća božićna želja je da svako od nas zastane na trenutak i pogleda ima li oko nas usamljenih ljudi. Pozdravite komšiju, svog davno izgubljenog prijatelja, rođake. Pošaljite im poruku, nazovite ih telefonom, ili na čet, jer najbolji način da pobedimo samoću je drugo ljudsko biće. Srećan svima Božić“, rekao je Deda Mraz.

Iako je Deda Mraz imao mnogo posla protreklih nedelja, jer je trebalo da odgovori na milione pisama, i sa pomoćnicima vilenjacima zapakuje isto toliko poklona, nije pokazivao znake umora, a pesmom i lepim željama ispraćen je na put. Naravno, kako to tradicija nalaže, u saonicima u koje su upregnuti irvasi.

Izvor: rtv.rs Foto: Moja Putovanja

IZUMRLA VRSTA ŽIVOTINJA VIĐENA U AUSTRALIJI

Mulgara je vrsta torbara koja teži svega 150 grama. Noćna je životinja i pretežno se hrani insektima.

Zbog porasta populacije mačaka koje su ih lovile, ova je vrsta proglašena je izumrlom.
Ipak, ispostavilo se da ova tvrdnja nije tačna jer je životinja nedavno viđena u divljini Novog Južnog Velsa, piše portal Index.
Iako je otkriveno da vrsta i dalje postoji, zasad je nemoguće izračunati tačnu populaciju mulgara.
Naučnici planiraju akcije pomoću kojih će ukloniti predatore koji su predstavljaju potencijalnu opasnost za razmnožavanje ovog torbara.
Izvor: 021.rs Foto: Bush Heritage Australia

PRETI EPIDEMIJA GOJAZNOSTI

Tokom zimskih meseci, u vreme slava i praznika, endokrinolozi dodatno savetuju građane da izbegavaju učestalo prejedanje i upozoravaju na ozbiljnu epidemiju gojaznosti i njene prateće bolesti.

U Evropi se broj gojaznih osoba udvostručio u protekle četiri decenije, piše N1. Trenutno je svaka peta osoba gojazna, a predviđanja su da će do 2030. godine čak svaki drugi Evropljanin biti gojazan. Brojke postaju alarmantnije kada se imaju u vidu komplikacije koje gojaznost sa sobom nosi, poput obolevanja od dijabetesa tipa 2 u čak 80 odsto slučajeva.
Svetska zdravstvena organizacija upozorava da svaki gojazan muškarac ima desetostruko veći rizik da razvije tip 2 šećerne bolesti, od svog vršnjaka koji nije gojazan, dok je kod gojaznih žena taj rizik veći 30 puta.
„Ne samo da su podaci pokazali da smo sve gojazniji, da se naša telesna masa povećava, da se broj gojaznih osoba u svetu povećava, već brine jedan drugi podatak – postali smo sve teži, ali i širi. Šta to znači? To znači da je sve veća količina intra-abdominalnog masnog tkiva koje se nalazi oko unutrašnjih organa u predelu trbuha, a ono je direktno odgovorno za pojavu brojnih komplikacija koje vode ka ubrzanoj arterosklerozi, nastanku kardiovaskularnih bolesti ali istovremeno i pojavi tipa 2 šećerne bolesti“, upozorava prof. dr Edita Stokić, endokrinolog Kliničkog centra Vojvodine.
Dok uporedo sa epidemijom gojaznosti raste i epidemija dijabetesa tip 2, posebno zabrinjava činjenica da se starosna granica gojaznih, a time i dijabetičara, sve više pomera prema mlađim generacijama.
„Podaci pokazuju da je u Evropi svako treće dete uzrasta od 11 godina predgojazno ili gojazno. Jedan od tri gojazna dečaka i dve od pet gojaznih devojčica će u svom budućem životu oboleti od šećerne bolesti tipa 2. Tako smo došli i do jednog apsurda koji kaže da, ukoliko nešto ne učinimo, odnosno ukoliko gojaznost nastavi ovim tempom rasta, naša deca će imati kraći životni vek nego njihovi roditelji“, objašnjava doktorka Stokić.
Razlog za epidemiju gojaznih endokrinolozi nalaze u produktima 21. veka, koji je servirao pregršt brze hrane i brojna prevozna sredstva, liftove, pokretne stepenice, zatim televiziju, igrice i druge moderne tehnologije, a sve to zajedno nas je udaljilo od svakodnevnih fizičkih aktivnosti i potrošnje kalorija.
Ostatak teksta pročitajte na portalu N1.
Izvor: 021.rs Foto: Narodni lek

SEDMI PLESNJAK USKORO

Sedmi po redu Plesnjak organizuje se u četvrtak, 28. decembra u Omladinskom centru CK13.

Ovog četvrtka u Crnoj kući će se plesati uz indie/tropical – electro/funk zvuk koji donosi DJ Nađa.
Nađa je indie art-rock kantautorski projekat iza koga stoji Nađa Vračarić iz Novog Sada. Svoj solo projekat je započela u septembru 2013. godine pod uticajem izvođača kao što su St. Vincent, Eugene McGuinness, Grizzly Bear, Sufjan Stevens i Arcade Fire.
Plesnjak je otvoren za sve nezavisno od starosne dobi, seksualne orijentacije i rodnog identiteta, subkulturne pripadnosti i društvenog statusa.
Počinje u 21 čas.
Ulaz je besplatan.
Izvor: 021.RS Foto: Kset

KAKO ĆE IZGLEDATI DOČEK NOVE 7526. GODINE U NOVOM SADU

Sve se zna kada je u pitanju doček Nove godine po gregorijanskom kalendaru, a zna se i kaoo će taj doček izgledati i kada se po julijanskom kaledanru bude ulazilo u Novu godinu. Fondacija 2021 predstavila je kako će izgledati doček Nove 7526. godine. S obzirom na to da je doček 31. decembra koncepitran kao celodnevni događaj kojise dešava na više lokacija u gradu i to na otvorenom prostoru, 13. janura je osmišljen potpuno drugačiji koncept. Pripremljen je bogat program, a on će se dešavati isključivo uveče i to na više lokacija, ali u zatvorenom prostoru. Konkretno, u pitanju je 21 kultna lokacije među kojima su kulturna, administrativna, poslovna i obrazovna zdanja, kao i ugostiteljski objekti. U njima će nastupiti izvođači najrazličitijih žanrova. U maloj sali Srpskog narodnog pozorišta nastupiće Slobodan Trkulja i bend Imar iz Škotske, u velikoj sali SNP bend Laibach, a u pozorišnoj sali NIS-a biće veče duhovne muzike Divne Ljubojević. U Pozorištu mladih nastupiće regionalna pop zvezda Kaliopi, a džez umetnici Matija Dedić i Zoran Predin u Novosadskoj sinagogi. U prostoru Gradske kuće nastupiće Dečja filharmonija, u Eđšegu će biti opera za decu udruženja Visoko C, tamburaški sastavi iz Osijeka i Novog Sada predvođeni Dušanom Svilarom u Studiju M, Ludifiko kabare u Zapadnom holu SPENS-a.  Različita kulturno-umetnička društva iz Zone 021 nastupiće u holu Železničke stanice. Najavljeno je i da će 13. januara budući „Youth Creative Polis“, a sadašnja Kineska četvrt, predstaviti programe na četiri lokacije za ljubitelje tehno zvuka i rep muzike, a tok prilikom u Fabrici će nastupiti Pol Rič iz Francuske, kao i di-džejevi Lag, Klaus i Vladimir Aćić, a Necone, Friday Swag, Janchezz, Rasheed i Yeah Left u Quarteru.

„LEGENDA O KOLOVRATU“, RUSKI FILMSKI SPEKTAKL STIŽE U ARENU SINEPLEKS 3. JANUARA

Ljubitelje savremenog ruskog filma, ali i sve ostale koji žele da vide kako rusi prave istorijski spektakl, u Areni Sinnepleks, 3. janura sledeće godine očekuje premijera filma „Legenda o Kolovratu“. Ovaj film u Rusiji obara sve rekorde gledanosti, a kako će ga prihvatiti novosadska publika, ostaeje da se vidi. Sudeći po trejleru urađen je u duhu holivudskih visokobudžetnih filmova, a koštao je 16 miliona dolara. Najmodernije tehnološki unapređene kamere omogućavale su snimanje i do 2000 slika u sekundi, a uz najnovije specijalne efekte na kojima je radilo preko 450 stručnjaka, dočarane su jedinstvene scene borbe između ruskih vitezova i mongolskih Tatara. Zanimljiv je i podatak da je preko 80 zemalja i pre premijere otkupilo prava za ovaj film. U Novom Sadu, posle premijere, publici će se pokloniti i glavni glumac ovog filma Ilija Malakov. Film „Legenda o Kolovratu“ baziran na priči o uništenju Rjazana o kojoj su podeljena mišljenja različitih istorijskih izvora i same legende. U 13. veku mongolske ratne horde i njihov vođa Batu Kan kontrolisali su većinu sveta. Kako su se kretali ka Evropi, Mongoli su napadali preostale ruske kneževine koje su im se našle na putu. Ipak, njihove planove kvari taj mali odred snažnih junaka na čelu sa misterioznim hrabrim ratnikom.

GDE BI U NOVOM SADU MOGLI DA SE GRADE JETINI STANOVI?

Kao što ste više puta čuli, ministarka Zorana Mihajlović izjavila je da je šest gradova predložilo lokacije za gradnju ukupno 20.295 jefitnih stanova. Stanovi će biti građeni u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kraljevu i Vranju. Tim oko ministarke odmah posle Nove godine predložiće Radnoj grupi za gradnju ovih stanova lokacije na kojima u najkraćem roku može da počne gradnja. Što se Novog Sada tiče, u njemu postoji potreba za izgradnjom 1.800 stanova, a za to je predložio četiri lokacije, tako da bi jeftini stanovi mogli da buudu sagrađane u Sajlovu, Jugovićevu, Paragovu i na Mišeluku 2. Sve ove lokacije su prihvatljive, delimično su opremljene i potrebno je uložiti u komunalnu infrastrukturu, a izgradnja može početi na jednoj ili više lokacije istovremeno u drugoj polovini sledeće godine. Još da sačekamo da se to i dogodi.