JUGOSLAV ČUKIĆ, PRIMER POŠTENjA

koferče-pare

Jugoslav Čukić je običan čovek, mašinski inženjer pred penzijom, koji je pred sam kraj radnog veka, nakon što mu je firma u kojoj je radio propala, bio prinuđen da radi kao noćni čuvar u jednom beogradskom kafiću. Kao noćni čuvar dužan je da pretrese svaki kutak lokala i upravo je tako pre izvesnog vremena pronašao skoro 50.000 evra, zaboravljenih u bašti kafića. Novac je bio u torbi, na dohvat ruke gostima kafića. Jugoslav je uzeo torbu, otvorio, zaprepastio se količinom para, proverio da se u torbi ne nalazi neko oružje ili droga, ustanovio da su, sem novčanica u njoj dve karte za Cirih i sva dokumentacija. Jugoslav je vlasnika torbe pronašao zahvaljujući ličnoj karti i službi 988. Posle izvesnog vremena vlasnik se pojavio. Jugoslav mu je uručio torbu, on je prebrojao novac u njoj rekao: „U redu je, hvala i doviđenja“ i otišao. Više se nije javljao. Iako su mu mnogi posle toga rekli da je blesav što novac nije zadržao za sebe, Jugoslav Čukić se ni u jednom trenutku nije dvoumio. I nije mu žao. INače zakon nalaže da, kada je u pitanju nađen novac, 10% može pripasti onome ko ga je našao. Jugoslav o tome ne razmišja i zato možemo samo da mu čestitamo na poštenju i doslednosti. A vi, vlasniče keša od 50 hiljada evra, sram vas bilo.