Današnja piletina, uopšte nema ukus piletine

piletina

Naučnici tvrde da je piletina nekad bila bogatog ukusa i veoma skupa, dok ova piletina koju jedemo danas zapravo nema ukus piletine.

Kako je postala dostupna svima, počela je sve brže da se proizvodi, a njen kvalitet je sve više opadao.
Godine 1923. bilo je potrebno 16 nedelja da se uzgoji savršeno pile teško jedan kilogram, a već 1933. godine je uzgajivačima bilo potrebno dve nedelje manje. Trend se nastavio, a naučnici tvrde da piletina koju danas jedemo uopšte nema ukus piletine jer se uzgajivači nisu bavili kvalitetom i ukusom, već su gledali njenu veličinu i boju.
Kanadski istraživači su 2005. godine uzgojili vrste pilića iz različitih razdoblja, a rezultati su pokazali da su pilići do četiri puta teži nego 1957. godine, bez obzira na to što su hranjeni na isti način.  Prosečna težina pilića u 2016. godini bila je 2,8 kg.
pile
Naučnici ove razlike u veličini i težini smatraju dokazom genetskih manipulacija na njima. One su rezultat trenda „piletina budućnosti“ koji je počeo 1948. godine. Farmeri u SAD-u su tada počeli da razvijaju piliće sa specifičnim ciljevima – da budu veći, deblji i da brže rastu. Rezultat toga je vrsta Arbor Acre, mešavina dva pobednika koji su postali deda i baka većine komercijalnih pilećih vrsta koje jedemo danas.
Masovna proizvodnja piletine za ljudsku ishranu podrazumeva držanje pilića u velikim hangarima na farmama pilića. Pilići se pre klanja drže u malom zatvorenom prostoru, u lošim uslovima, bez mogućnosti lutanja pa čak i pomeranja. Poenta preteranog hranjenja i manjka kretanja je da što pre dostignu „težinu za klanje“ .
Iako su hormoni i steroidi u ovoj industriji zabranjeni javna je tajna da se redovno koriste antibiotici i sredstva za rast.
Izvor: 021.rs Foto: Žena – Blic